Page 85 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

niko ništa ne radi već se samo ta liĉnost veliĉa, ţeleći ( to optuţeni ţeli
- naša pr. ) pri tom da omalovaţi sva dostignuća naših naroda i
narodnosti u posleratnoj socijalistiĉkoj izgradnji , obezvredi tekovine
naše revolucije i na nagrublji naĉin je vreĊao simbole našeg društva.―

SOCIOLOŠKO ISTRAŢIVANJE
Dr. Mladen Lazić: TATINI SINOVI
U svojoj ĉuvenoj rubrici - Istraţivanja - Ljuba Stojić j e u NIN- u od
14. septembra 1986 g. objavio rezultate istraţivanja Zagrebaĉkog
sveuĉilišta koje je sproveo Dr. Mladen Lazić na uzoru od 4500
ispitanika – iz svih krajeva SR Hrvatske. : ―Direktori u SR imaju
preteţno tehniĉko ili ekonomsko obrazovanje ( po 33 odsto) , a njihova
deca idu stopama svojih roditelja ( 31 odsto studira tehniku, a 27 odsto
ekonomiju). Reĉ je , naravno, o tendenciji da se ova deca koncentrišu
u profesijama svojh rodielja…. Od ukupnog broja studenata u SR
Hrvatskoj studenti ekonomije, na primer, ĉine 17 odsto, a meĊu decom
direktora ima ih 10 odsto više. Kad se posmatra prvo zaposlenje ove
dece po završetku školovanja, otkriva se njihova koncentracija u
bankama ( 15,5 odsto) . Sliĉni su pokazatelji i o obrazovanju I
zapošljavanju dece sa politiĉarima. Sloj politiĉkih funkcionera ima
najĉešće pravno obrazovanje ( ne republiĉkom nivou ĉak 40 odsto), pa
su I deca , pa su deca iz tog sloja znatno vise od dece iz ostalih slojeva
zastupljena meĊu studentima prava ( 30 0dsto njih studira pravo,
prema 12 odsto koliko ĉine studeti prava meĊu svim studentima ).
Pravo zapošljavanja dece politiĉara najĉešće je u organima društveno-
politiĉkih zajednica od opštine do Federacije ( 16 odsto). Opvi podaci
predstavljaju još jednu potvrdu već uoĉene tendencije postepenog
zatvranja ili samoreprodukovanja klase kolektivnih vlasnika u našm
društvu, koju – prema modelu društvene strukture autora ovog
istraţivanja - ĉine slojevi profesionalnih politiĉkih funkcionera I
privrednih rukovodilaca. Nasuprot ovoj grupaciji malazi se klasa
radništva, a izmeĊu njih su, kao posredna klasa, intelktualci. Postoji još
I klasa privatnika, koja je – po Lazićevom mišljenju – u biti izvan
85