Page 87 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 87

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        sve  jaĉe  prisustvo  u  društvenom  i  svakodnevnom  ţivotu.  Ekonomske
        teškoće  i  krize  ubrzavaju  društveno  raslojavanje,  od  nivoa  izmeĊu
        suseda.  Visoka  i  rastuća  nezaposlenost  je  takoĊe  vid  društvenog
        raslojavanja.  Prepleteni  su  krizom  društvenih  vrednosti  i  morala,
        slabljenjem  solidarnosti  i  kohedzivnnosti,  ekonomskim  i  društvenim
        skandalima,  sve  jaĉim  generacijskim  jazovima,  izbijanjem  i  bujanjem
        suprotnih  interesa  u  politiĉkoj  i    nacionalnoj  ravni.  U  takvim
        okolnostima  samoubistvo se širi, kao posledica prenošenja društvenog
        na psihološku ravan. ( kasnije, po mom  mišljenju i zapaţanju,   dva su
        momenta  uticala na povećanje stopa samoubistva na našim prostorima.
        Najpre,  sa  raspadom  Jugoslavije  došlo  je  do  „pucanja―  mnogih
        mešovitih    jugoslovenskih  porodica.  To  su  pojedinci      suviše  liĉno
        shvatili    i  zavšavali  u    duševnim  bolnicama.    Povećanje  stope
        samoubistva,    što  se  moglo  videti    po    smrtovnicama    objavljenim  u
        novinama,  je bilo posle NATO  bombardovanja na Srbiju 1999. Moglo
        se uoĉiti da su samoubice  mahom bili srednjoveĉni , oţenjeni muškarci
        koji su imali svoje porodice i decu. Pr. Ţ.K. )  Ruţa Petrović u svom
        tekstu navodi konkretne podatke, vazane za samoubistvo:
        „ ...Tako je proseĉna godišnja stopa 1985 -87 , išla sledećim redosledom
        :  Slovenija  31,9,  Vojvodina  26,3,  Hrvatska  25,7,  Jugoslavija  16,3,
        Srbija 14,1, Srbija bez SAP 13,5, Crna Gora 12,8, Bosna i Hercegovina
        12,3,  Makedonija  6,1  i  Kosovo  0,7.  ...Kada    posmatranje    stope
        samoubistva  svedemo  na  nivo  opština,  razlike  se  još  povećavaju...Po
        opštinama Jugoslavija se moţe podeliti, znatno preciznije  nego špreko
        republika, na tri zone rasprostranjenosti samoubistva:
        -  Severna  zona  koja  se  po  rasrostranjenosti  smoubistva    povezuje  sa
        njenim  srednjoevropskim  centrom,  poĉinje  od    Slovenije  pa  se  preko
        severnog oboda panonske Hrvaske  širi u Baĉku i Banat..  Juţna  zona
        vrlo  niskog    samoubistva  obuhvata  kosovo,  severni    i  centralni  deo
        Makedonije. Sve izmeĊu toga . od Istre i Dalmacije do istoĉnog dela
        Makedonije jeste središna zona umerenog nivoa samoubistva.― Profesor
        Petrović  je  dala  i  portret  samoubice:  „  ,...muškarac,  usamljen  i  bez
        porodice,  neobrazovan,  poljopivrednik  ili  radniki  bez    zanimanja,
                                          87
   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92