Page 551 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod

SVETO PISMO STARI SAVEZ PSALMI
Pesma. Asafov psalam. desnica Svevišnjega?” 11 Sećaću se dela
U Judi se zna za Boga, veliko je u
76 koja je Gospod činio, sećaću se čudesnih
dela tvojih iz davnina. 12 Duboko ću
Izraelu ime njegovo. 2 Zaklon je
njegov u Salimu, prebivalište mu razmišljati o svim delima tvojim, promišlja-
je na Cionu. 3 Tamo je slomio goruće ću o postupcima tvojim. 13 Put se tvoj,
strele luka, štit i mač, i bitku je okončao. 4 Bože, na svetom mestu nalazi. Koji je bog
Ti si svetlošću obavijen, veličanstveniji od velik kao naš Bog? 14 Ti si Bog koji čude-
gora punih plena. 5 Oplenjeni su oni jakog sna dela činiš. Snagu si svoju obznanio
srca, u san su svoj utonuli, i nijednom među narodima. 15 Mišicom svojom narod
hrabrom čoveku nije ostalo snage u ruka- si svoj izbavio, sinove Jakovljeve i Josifo-
ma. 6 Od pretnje tvoje, Bože Jakovljev, ve. 16 Vode su te videle, Bože, vode su te
čvrsto su zaspali i vozač bojnih kola i sam videle i teške su ih boli obuzele. I bezdani
konj. 7 Ti si onaj koji strah uliva, ko pred su se vodeni uzburkali. 17 Oblaci su gro-
tobom može opstati od siline gneva tvoga? moglasno vodu izlili, nebeski su oblaci glas
8 S neba si sud oglasio. Zemlja se uplašila pustili. I strele su tvoje na sve strane lete-
i mirno stala, 9 kad je Bog ustao da sudi, le. 18 Gromovi su tvoji tutnjali poput toč-
da spase sve krotke na zemlji. 10 Jer ljud- kova bojnih kola, munje su obasjale ze-
ski gnev tebe će hvaliti, ostatkom tog gne- maljsko tlo, zemlja se uzdrmala i zatresla.
va ti ćeš se opasati. 11 Zavetujte se i 19 Kroz more je išao put tvoj, kroz mnoge
ispunjavajte zavete Gospodu, Bogu svome, vode prolazila je staza tvoja, i trag se tvoj
svi koji ste oko njega. Donesite dar u stra- nije poznavao. 20 Narod svoj si kao stado
hu. 12 On će vođe poniziti, strah uliva vodio, rukom Mojsijevom i Aronovom.
kraljevima zemlje.
Asafov psalam.
Upravitelju. Asafov psalam. Pesma. 78
Slušaj zakon moj, narode moj,
77 prigni uho svoje k rečima usta
Glasom svojim zavapiću Bogu,
glasom svojim zavapiću Bogu, i
mojih. 2 U izrekama ću otvarati
on će uho svoje k meni prignuti. usta svoja, izviraće iz mene zagonetke
2 U dan nevolje svoje Gospoda tražim. davne, 3 ono što smo čuli i saznali, i što
Noću ruke neumorno pružam, duša moja su nam očevi naši pričali, 4 ono što ne
ne da se utešiti. 3 Spominjaću Boga, i biću krijemo od sinova njihovih, nego budućem
pun nemira; zamisliću se i klonuću duhom. naraštaju pričamo o hvalama Gospodnjim,
4 Ti ne daš da se spuste kapci moji, o snazi njegovoj i o čudesnim delima koja
uznemiren sam, da govorim ne mogu. 5 je učinio. 5 Svedočanstvo je podigao u
Razmišljam o danima davnim, o godinama Jakovu, i zakon je postavio u Izraelu, koji
prošlosti daleke. 6 Setiću se muzike struna je dao praočevima našim, da ih objave
svojih u noći, u srcu svome razmišljaću, u sinovima svojim, 6 kako bi i budući naraš-
misli će duh moj utonuti. 7 Zar će nas taj, sinovi koji će se roditi, za njih znali, i
Gospod doveka odbacivati, i zar mu nikada da bi oni ustali i o njima pričali sinovima
više po volji nećemo biti? 8 Zar je zauvek svojim 7 da se u Boga uzdaju i da ne za-
nestala ljubav njegova? Zar je reč njegova borave dela Božja, nego da čuvaju uput-
propala za sve buduće naraštaje? 9 Zar je stva njegova. 8 Da ne budu kao praočevi
Bog zaboravio milostiv biti? Zar je u gnevu njihovi, naraštaj tvrdoglav i buntovan,
uskratio milosrđe svoje? 10 Zar ću govori- naraštaj koji nije pripremio srce svoje i koji
ti: „To me probada, to što se promenila nije bio veran Bogu duhom svojim. 9 Si-

~ 551 ~