Page 100 - Albert Pike - Moral i Dogma

neživih objeka-ta, magnetizam koji je on nazvao životinjski magnetizam, a što je nazvano Mesemrizmom,
iz kojeg je kasnije razvijena hipnoza. U 1766. objavio je knjigu De planetarum influxu in corpus humanum
(O uticaju Planeta na Ijudsko telo), u kojoj je razmatrao uticaj Meseca i drugih planeta na ljudsko telo i
bolesti. To nije bila medicinska astrologija, ali je on utvrdio da plima može svojim kretanjem, pod
uticajem sunca i meseca, da utiče na čoveka. U 1843. g. James Braid, škotski lekar, je taj energetski tok
nazvao hipnotizmom, ili hipnozom, jer je tehnički izveden iz magnetizma i bio je ograničen samo
na određene pojave. Izvor: Encyclopedia Britannica, El. Ed. 2006.

8

Parsi su, verovatno, najmanja zajednica na celom svetu, jer ih ima manje od sto hiljada (podatak je od pre
150 godina -verovatno ih ima daleko manje danas). Uglavnom žive u Indiji, u Mombaju, prestonici
Zapadnog Kraljevstva, i okolini. U poređenju sa drugim rasama koje sačinjavaju Indiju, oni su kap u
okeanu. Reč Parsi, na persijskom jeziku znači Persijanac. Parsi je pripadnik jedne od dve Zoroasterske
zajednice koje postoje širom Južne Azije. Oni su etnički različiti u odnosu na Irance, iako obe grupe

potiču od persijskih Zoroasterijanaca. Njihovi slavni preci su bili močna rasa koja je naseljavala Persiju
pre Hrišćanske ere. Oni kažu da imaju dokaze svoje starosti, da je njihova slava veća od svih drugih
drevnih naroda, da su imali moćne vladare; imali su veliku vojnu moć; imali su uređen i civilizovan život
sa obavezom da govore istinu. Njihova imperija je bila osam puta veća od Vavilonske u njenom zenitu, ili
gotovo polovinu Evrope po veličini. Zoroaster je predavao da su dobro i zlo suprotne sile i da je
obaveza svakoga da izabere jednu od ovih. Ta dva puta su: asha, put ispravnosti i poštenja i druj, put
lažnog. Dobro je predstavljeno sa Ahura Mazdom, a zlo sa Angra Mainyu. Zoroasterska sveta Knjiga
Avesta, napisana je na Avestan jeziku koji je blizak Veda Sanskritu. Izvor: History ofthe Parsis: their
Manners, History...\ Vol. i. London; Macmillan and Co.1884; Gl. I; str. 1-5.

9

Heinrich Friedrich Wilhelm Gesenius (1786-1842), bio je nemački Orijentalist i kritičar Biblije. U 1810.
godini postao je profesor teologije. Predavao je skoro 30 godina i postao najpopularniji profesor
hebrejskog jezika i Starog Testamenta uvodeći egzegezu u Nemačku; u njegovim kasnijim godinama na
predavanja mu je redovno dolazilo pet stotina studenata. Gesenius je u velikoj meri zadužio Semitsku
filologiju koju je oslobodio stega teologije i religiozne zanešenosti, i uveo je strogo naučne
i komparativne metode. Kao egzegez izvršio je moćan uticaj na teološko istraživanje. Izvor: Encyclopedia
Britannica, El. Ed. 2006.

10

Movers, Franc Karl (1806-1856), Nemački Rimokatolik, teolog i Orijentalista. Bio je paroh u
Berkumu, Bon, i profesor Starog Zaveta na fakultetu u Briselu. Radovi: Die Phdnizier i Phdnizische Texte
erklart, doneli su mu visoku reputaciju. I dve studije Biblije, Kritische Untersuchungen iiber die
alttestamentliche Chronik (1834), i esej na latinskom o Jeremiji, su bile veoma zapažene. Izvor:
Encyclopedia Britannica. Ed. 1911, vol XI, str. 947.

11

Živeo u V veku p.n.e, u Cnidusu. Grčki lekar i istoričar Persije i Indije. Njegovi radovi su bili uticajni i
popularni u antici. Izvor: Ibid.

12