Page 96 - Albert Pike - Moral i Dogma

Čovečanstvo nikada nije, zapravo, imalo više od samo jedne religije i jednog obožavanja. Ova
univerzalna svetlost je imala svoje optičke varke, svoje varljive odraze i svoje senke; ali uvek,
posle noći Greške, vidimo da se ona pojavljuje ponovo, jedna i čista kao Sunce.

Veličanstvenosti obožavanja su život religije i, koliko god da je Hrist priželjkivao siromašne sveštenike,
Njegovo Suvereno Božanstvo nije želelo jadne oltare. Neki Protestanti nisu shvatili da obožavanje
predstavlja učenje i da mi ne smemo stvarati u mašti svetine zlog i jadnog Boga. Te pro-povedaonice koje
liče na siromašno opremljene kancelarije ili krčme, a njihovi daroviti sveštenici, obučeni kao notari ili
advokatski službenici, zar oni ne dovode religiju do toga da bude smatrana za čisto puritanska formalnost,
a Boga kao Pravdu za Mir?

Mi se rugamo Augurima. Tako je lako rugati se, a tako je teško shvatiti. Da li je Božanstvo, možda,
ostavilo ceo svet bez Svetlosti cela dva veka, pa je osvetlilo samo delić Palestine i brutalne, neznalačke i
nezahvalne narode? Zašto uvek napadati Boga i Svetilište? Zar se nikada nije mogao naći neko drugačiji
među sveštenicima, osim varalica? Zar se nije mogao naći niti jedan pošten i ozbiljan čovek među
Hijerofantima Cere ili Dijane ili Dionisa ili Apolona, Hermesa ili Mitre? Da li su svi oni tada varali, kao

i ostali? Ko nas stalno vara a da se, pri tome, taj ne otkrije tokom niza vekova? - nisu li prevare
u
31
besmrtne! Arago je rekao, da izvan čiste matematike, onaj koji izgovori reč ,,nemoguče , je nerazuman i
nije pri zdravoj pameti.

Pravo ime Satane je, kažu Kabalisti, ono obrnuto od Yehveh; jer Satana nije crni bog, več nega-cija Boga.
Đavo je personifikacija Ateizma i Idolatrije.

Za Inicirane, on nije Persona, tj. Ličnost, več Sila, stvorena za uvek, ali koja može da služi zlu. I, onaje
instrument Slobode ili Slobodne volje. Oni predstavljaju tu Silu, koja predvodi fizičke gene-racije, kroz
mitološke i rogate oblike Boga Pana; otuda dolazi i jarac Šabata, brat Prastare Zmije i Lučonoša ili
PhosphoP , od koga su pesnici pogrešno stvorili Lucifera iz legende.
32

U očima Iniciranih Zlato je kondenzovana svetlost. Oni nazivaju svete brojeve Kabale zlat-nim brojevima
i moralne tehnike Pitagore njegovim zlatnim stihovima. Iz istog razloga, misteriozna knjiga Apulija , u
33 34
kojoj jedan magarac zna da računa, bila je nazvana Zlatni Magarac.

Pagani su optužili Hrišćane da obožavaju jednog magarca i zaista, oni to nisu izmislili, već je ta poruga
do njih doprla preko Samarićanskih Jevreja koji su, posle razmatranja Kabale u vezi sa Božanstvom s
Egipatskim simbolima, takođe predstavljali Inteligenciju sa figurom Magične Zvezde koja je obožavana

pod imenom Remphan, Nauka pod simbolom Anubisa, čije su ime oni promenili u Nibbas, a prostu veru
ili verovanje sa figurom Thartaca, boga predstavljenog s knjigom, ogrtačem i glavom magarca. Prema
Samarićanskim Doktorima, Hrišćanstvo je bilo vladavina Thartaca, slepe Vere i vulgarno verovanje
podignuto u univerzalnom proročištu i namenjeno Inteligenciji i Nauci.

Synesius \ biskup Ptolemaisa, veliki Kabalista ali sumnjive ispovesti, napisao je:
12
Ljudi će se uvek rugati stvarima koje se lako mogu pogrešno shvatiti, njima su uvek potrebne takve

podvale.

Duh, rekao je on, koji voli mudrost i koji razmišlja o Istini koja mu je najbliža, je obavezan da je maskira