Page 103 - Albert Pike - Moral i Dogma

pojanje, svetih simbola tokom procesija. Pri otvaranju ceremonija, on je zahtevao da je nečisti napuste -
što je bilo njegovo pravo i da sprovede. Obično je to bio stariji čovek sa snažnim glasom, birali su ga
Eumolpide, članovi uprave grada Eleuzisa, doživotno. Pri preuzimanju službe, on je simbolično bacao
svoje staro ime u more i zatim je nazivan samo Hierophantes. Tokom ceremonije nosio je povez na glavi
i dugu, bogato ukrašenu ljubičastu odoru. Izvor: Encyclopedia of Freemasonry, Albert G. Mackey,
Philadelphia, 1874. str. 337.

22

Izraz izveden iz grčkih reči (N. Zavet) £i6a)\o\aTpđa, d'SaAov (idol) + \atpaa (služba, poštovanje ili
obožavanje, latria). Obožavanje idola ili slika, prikaza u bilo kom obliku napravljenih Ijudskom rukom;
ili, prinošenje žrtve u čast bo-žanstva bilo kom stvorenom objektu. Izvor: Oxford English Dictionary, El.
Ed.

23

Kabbalah, Kabala, je mistično predanje u Normativnom Judaizmu. Ona je prisutna u svetim jevrejskim
spisima i primenjuje interaktivni pristup kojim razmatra Toru. Mistična misao i spekulacije su se posebno

razvile, tokom matice Judaizma, u rabinskom periodu. Nekoliko rabina, čija se legalna vladavina smatra
kao najautoritativnija, bili su takođe posvećeni mistici. Opšte je mišljenje bilo da se Kabalom mogu
baviti samo jake ličnosti i visoko obrazovani. Čuvena je priča iz Talmuda koja upozorava na opasnost od
upuštanja u mistične nauke. Tvrdi se za Akiva, Ben Zomu, Elisha Ben Abuyah i Assaija, da su se bavili
misticizmom; Assai je poludeo, Ben Zoma je umro, Elisha ben Abuya je postao jeretik i samo je Akiva
ostao netaknut Najčuveniji tekst Kabale je Zohar, koji je tekst iz 13. veka napisan najverovatnije od
Moses De Leona. Zohar je bio osnovni tekst za Isaac Luria u XVI veku, najpoznatijeg i najuticajnijeg
mistika. Kabalistička teo-logija i kosmologija su bile pod uticajem neoplatonističkih ideja, nastalih
krajem antičkog perioda i preuzete su od strane hrišćanskih srednjovekovnih teologa. Osnovni elementi
Kabale odnose se na opisivanje Boga kao Ain Sof, bezgraničnog, i razradu Sefirota, 10 emanacija iz
Boga, koje su predmet meditacije mistika. Zbog prisutne velike složenosti i duhovne opasnosti,
srednjovekovni rabini su smatrali da samo oženjeni muškarci iznad 40 godina starosti mogu da se bave
mistič-nim naukama, jer tek tada poseduju neophodnu duhovnu i ličnu zrelost. Izvor: Encyclopedia
ofjudaism, Sara E. Karesh and Mitchell M. Hurvitz, J. Gordon Melton, Series Editor, 2006; str. 300.

24

Pyrrho (oko 360 p.n.e. - oko 270 p.n.e.), grčki filosof Klasične antike koji se smatra za prvog skeptika
filosofa i in-spiracijom za školu poznatu pod imenom Pironizam. Nju je osnovao Aenesidemus u I veku

p.n.e. Putovao je zajedno sa Anaxarchusom u Indiju, gde je pratio gimnosofte nage filosofe, koji su ga
}
uputili kako da meditira i filosofira na najpleme-nitiji način, da prihvati nerazumevanje (gr. akatalepsia) i
nedonošenje stava (epoche); on je govorio da ništa nije ni dobro ni loše, pravedno ni nepravedno, i da u
svim slučajevima ništa nije zaista istinito, jer čovek deluje po zakonima i običajima u svim slučajevima; i
da svaka stvar nije više takva nego štojeste. Ovo potvrđuje osnovu da je Piro bio uvažavan u Piroizmu, i
podrazumeva da je on bio prvenstveno okupiran etičkim pitanjima - što nam potvrđuje i Ciceron, a
Aristokle kaže da je Piro rekao da smo mi stvoreni da ne znamo ništa, pa stoga nema potrebe da
istražujemo. Izvor: Encyclopedia of Philosophy, II ed; Donald B. Borchert; Thompson-Gale, 2006; Vol. I;
str. 173-174.

25