Page 19 - Albert Pike - Moral i Dogma

postoji, svi kukaju, traže, pipaju u tami, i žvaću sami. Ideje ne postoje, i nema pomisli o poboljšanju. Ova
populacija ima dve majke, obe su, u stvari, maćehe: Neznanje i Beda. Siromaštvo je njihov jedini motiv -
jer oni traže samo da zadovolje golu glad. I oni, takvi, mogu da budu od koristi. Sitan pesak po kome
gazimo, ubačen u peć i pročišćen u peći, pretopljen, pročišćen vatrom, može postati blistavi kristal.

Takvi imaju surovu snagu čekića, čiji udarci doprinose velikoj stvari, kada on udara po liniji koju je
postavio lenjir, koje drže mudrost i razboritost.

Upravo ta Sila naroda, ta Titanska snaga divova, stvara utvrđenja tiranima i otelotvorena je u njihovim
armijama. Zato, osobina ovakvih tiranija, kao onih zbog kojih se kaže da Rim smrdi gore pod
Viteliusom nego pod Sulom. Pod Klaudijem ipod Domicijanom nastaje nakazna podlost kojaje nalik
8
7
10
9
ružnoći tiranije. Grubost robovaje direktna posledica okrutne niskosti despota. Mijazma izbija iz onih
11 12
koji imajuponiznu svest koja odražava njihove gospodare; javna vlastje prljava, srca tada prepuknu,
svestje sužena, duše zakr-žljale. Takoje pod Karakalom, Komodusom, istoje tako i pod Heliogabalom,
dokse u rimskom Senatu,pod Cezarom, osećao težak smrad nesvojstven za orlovsko gnezdo.

Sila naroda je ta koja hrani ovakve despotizme, kako one najniže tako i najbolje. Sila deluje kroz armije
koje češće porobljavaju nego što oslobađaju. Despotizam tu koristi lenjir. Sila je topuz od čelika na
sedlu vitezova ili biskupa u oklopu. Pasivna poslušnost pod silom održava tronove i oligarhije, španske
kraljeve i Venecijanski Senat. Moć, u bilo kojoj armiji koju vode tirani, ogroman je zbir potpune slabosti.

Čovečanstvo vodi rat protiv Čovečanstva, u inat Čovečanstvu. I, ljudi se voljno predaju despotizmu, a
radnici prihvataju da budu prezreni, vojnici da budu bičevani; i ispada da se bitke koje su izgubile nacije,
često predstavljaju kao ostvarivanje napretka. Manje sjaja, znači više slobode. Kada bubnjevi utihnu,
razum ponekad progovara.

Tirani koriste snagu naroda da ga okuju, potčine - tj. da podjarme narod. Tada oni oru s njim, kao što
čovek čini s volovima u jarmu. Time se duh slobode i inovacije umanjuje bajonetima a principi su
zaglušeni grmljavinom topova; i dok se monasi mešaju s vojnicima, crkva, militantna i pobedonosna,
Katolička ili Puritanska, peva Te Deum pobedi nad ustankom.
12

Vojna sila koja nije potčinjena građanskoj vlasti, opet čekić ili topuz sile, nepovezana s lenji-rom,
oružana je tiranija, rađa se kao već odrasla, kao Atina rođena iz glave Zevsa. Ona izleže dina-stiju i
počinje s Cezarom da truli u Viteliusu i Komodusu. Na taj dan, ona je sklona da započne tamo gde su
prethodne dinastije završile.

Narod stalno ulaže svoju ogromnu snagu da bi, na kraju, završio u potpunoj iscrpljenosti. Sila na-roda se
iscrpljuje kroz beskrajno odlaganje stvari koje su odavno mrtve; kroz upravljanje čovečanstvom sa
balsamovanim starim, mrtvim tiranima Vere; kroz vraćanje istrošenih dogmi; kroz ponovnu
pozlatu izbledelih, crvima rastočenih svetilišta; kroz ponovno osvežavanje i ulepšavanje drevnih i
zabranjenih sujeverja; kroz održavanje društva sa umnožavanjem velikog broja parazita; kroz očuvanje
rashodovanih institucija; kroz jačanje obožavanja simbola kao stvarnog načina spasenja; i kroz
povezivanje mrtvog tela iz Prošlosti, usta na usta, sa živom Sadašnjicom. Sudbina čovečanstva je da ono
bude osuđeno na večnu borbu sa fantomima, praznoverjem, netrpeljivostima, licemerjem, predrasudama,
pogrešnim formula-ma za opravdavanje tiranije. Despotizam koji je postojao u prošlosti, postao je
obožavan kao planina prepuna vulkanskog stenja, rogobatna i grozna i, viđena iz daljine kroz izmaglicu,
izgledala je plavičasto, glatko i lepo. Pogled na samo jednu tamnicu tiranije vredi više za razbijanje
iluzija i stvaranje svete mr-žnje prema despotizmu, od svih kupusara i biblioteka, da bi se usmerila sila u

pravom smeru. Francuzi su morali da sačuvaju Bastilju kao trajnu pouku; Italijani nisu smeli da unište