Page 259 - Albert Pike - Moral i Dogma

granice neprijateljskim narodima; uvek vraćajući okeanu kapljice koje se dižu u pari i spuštaju u kiši i
snegu, obasipajući ravnice i uzvišene planine; prouzrokujući povlačenje, kilometrima dugo, u strmoglavoj
trci prema njihovoj velikoj plimi.

Tako biva i sa ukupnim ljudskim radom. Poput nevidljivih čestica pare, zajedničkim spajanjem i
kombinovanjem, stvaraju se magla i oblaci koji padaju kao kiša na žedne kontinente i blagosiljaju

velike zelene šume i široke travnate prerije, ustalasane doline i polja od kojih ljudi žive; neizmerna
celina kapi koje srećna zemija pije, skupljene su u potoke i rečice, da izjednače planine i uzvise rav-nice
i da napoje velika jezera i nemirne okeane; tako sva Ljudska Misao, Govor i Dela, sve ono što se uradi i
kaže, misli i propati na Zemlji, spojeno zajedno, teče dalje u širokoj, nemirnoj struji prema onim velikim
rezultatima koji su određeni voljom Boga.

Mi gradimo sporo a uništavamo brzo. Naša Drevna Braća su izgradila Hramove Jerusalima, pali su
brojni udarci tesanja i oblikovanja kedrovine, kamena i izrezbareni su isprepletani ukrasi, da bi na kraju
nastali Hramovi. Kamen po kamen, zajedničkim snagama i velikim trudom Učenika, Pomoćnika i
Majstora, podignuti su zidovi; krov je polako uzdizan i oblikovan; mnogo godina je prošlo i Zgrade su
završene, sve je bilo na svom mestu i spremno za Poštovanje Boga, veličanstveno u sjaju sunca u
atmosferi Palestine. Tako su oni izgrađeni. Jednim pokretom ruke sirovog, varvarskog Asirskog kopljaša
ili pijanog Rimljanina ili Gotskih Legionara Titusa, pokrenutog bezosećajnim impulsom brutalne volje,

bačene su plamene baklje; i bez dodatnog ljudskog učešća, samo nekoliko kratkih časova bilo je dovoljno
da sve izgori i pretvori svaki Hram u zadimljenu masu crne, neu-gledne ruševine.

Zato, budi strpljiv, moj Brate i čekaj!

Odluka je Božja:

Pravo da radimo, pripada nama.

Zato, ne malaksavaj, ne budi umoran od dobrog rada! Ne budi obeshrabren ljudskom apatijom, ne gadi se
njihovih grešaka, ne budi umoran od njihove ravnodušnosti! Ne haj za prinose i rezultate; već gledaj šta
sve treba da se uradi i uradi to, ostavi rezultate Bogu! Vojniče Krsta! Zakleti Viteže Pravde, Istine i
Tolerancije! Dobri i Pravi Viteže! budi strpljiv i radi!

Apokalipsa, taj uzvišeni Kabalistički i proroški Zbir svih okultnih likova, deli svoje slike na tri
Septenarije; nakon svake je tišina na Nebu. Postoji sedam Pečata koje treba otvoriti, u stvari, potreb-no je
znati Sedam misterija i sedam prepreka koje treba prevazići, Sedam truba da se oglase i sedam čaša da se
isprazne .
11

Za one koji dobijaju devetnaesti stepen, Apokalipsa je Apoteoza (obožavanje ili veličanje) te uzvi-šene
Vere koja stremi ka samom Bogu i prezire svu pompu i radove Lucifera. Lucifer, Lučonošal Čudno i
neobično ime dato Duhu Tame! Lucifer, Sin Jutra! Da li je on taj koji nosi Svetlost, čijim sjajem
zaslepljuje slabe, osečajne ili sebične Duše? Ne sumnjajte, jer predanja su puna Božanskih Otkrovenja i

Nadahnuča; i Nadahnuče nije iz jednog Vremena niti iz jedne Vere. Platon i Filo su, takođe, bili nadahnuti.

Apokalipsa je, zaista, isto toliko nejasna knjiga koliko i Zohar.

Napisana je hijeroglifima, s brojevima i slikama, a Apostoli su se često obračali inteligenciji Iniciranih.