Page 669 - Albert Pike - Moral i Dogma

obrazovani um. Posmatrano u odnosu na ovaj svet, zemljotres nije ništa drugo nego na-prslina koja se
otvara na šetalištu u parku po suvom danu u Leto. Sunđer je porozan, poseduje male prostore između
čvrstih delova; solarni sistem je samo još više porozan, jer ima veće prostore izme-đu orbita; Univerzum
još više, sa još većim prostorima između sistema, koji su tako mali, u poređe-nju sa beskonačnošću
prostora, isto kao oni koji su između atoma koji sačinjavaju masu najmanjih nevidljivih organizama,
vidljivih samo mikroskopom, koji u milionima plivaju u kapi slane vode. Isto privlačenje održava
zajedno mikroskopske organizme, sunđere, sistem i Univerzum. Sve čestice materije u tom Univerzumu
povezane su jedne sa drugima i sa svim drugim česticama; i privlače-nje-kohezija, njihova je zajednička

veza.

U duhovnom svetu, svetu ljudske svesti, postoji takođe, zakon, jedan idealan oblik duhovne sile čoveka.
Zakon Pravde je isto toliko univerzalan koliko i zakon Privlačenja, iako smo veoma malo sposobni da

uskladimo sa njim sve pojave Prirode. Ševa ima ista prava, po našem shvatanju, da živi i peva, da seče
okolni vazduh kako joj drago, isto koliko i soko može da maše svojim snažnim krilima na Letnjem suncu;
pa ipak, soko se baca i proždire bezazlenu ševu, kao što ona proždire crva, kao što i crv proždire sitne
organizme; i, koliko mi znamo, nigde nema, ni u jednom budućem stanju postojanja životinja, ikakve
nadoknade za ovu očiglednu nepravdu. Među pčelama, jedna vlada, dok druge slušaju - neke rade, dok su
druge slobodne. Kod mrava, vojnici se hrane radom radnika. Lav leži u zasedi i proždire antilopu koja
ima isto tako pravo da živi koliko i on. Kod ljudi, neki uprav-ljaju, neki služe, kapital zapoveda a rad
izvršava, i jedna vrsta, nadmoćna u intelektu, predaje sebe snazi druge koja je slabija; i još, pri tome, za
sve ovo, niko ne optužuje pravdu Boga.

Nema sumnje da su sve te različite pojave u skladu s jednim velikim zakonom pravde; i, jedina poteškoća
je što mi ne razumemo, niti možemo da razumemo taj zakon. Veoma je lako da neki sanjalački i
vizionarski teoretičar kaže da je najočiglednija nepravda to što lav proždire jelena i što orao iskida i
pojede carića. Problem je, međutim, što mi ne znamo ni jedan drugi način, u skladu s planom, ustrojstvom
i organima koje je Bog njima dao, kako lav i orao, uopšte, uspevaju da žive. Naša mala mera pravde nije
Božja mera. Njegova pravda ne zahteva od nas da olakšavamo milioni-ma onih koji tegobno rade na svim
poslovima, da emancipujemo kmeta ili roba koji su nesposobni da budu oslobođeni svakog nadzora.

Nema sumnje, ispod svih malih mehurića koji su - životi, želje, volje i planovi dvesta miliona ili više
ljudskih bića na ovoj zemlji (jer oni jesu mehurići, na osnovu prostora i vremena koje zauzimaju u ovom
velikom i večnom moru čovečanstva), ispod svih njih, bez sumnje, počiva jedna i uvek ista sila koju oni
oblikuju, u ovaj ili neki drugi poseban oblik; i svima upravlja isto očinsko Proviđenje, održavajući večnu
brigu nad malim i velikim, i stvarajući različite efekte kroz Jedinstvo Sile.

Sasvim je ispravno reći da je pravda ustav ili osnovni zakon moralnog Univerzuma, zakon do-brog,
pravilo koje upravlja svim ljudima (kao i svim živim stvorenjima), u svim njihovim moralnim odnosima.
Svi ljudski, pa i ostali poslovi, moraju biti njen subjekt i vrhovni zakon; i ono što je dobro, slaže se sa

njom i stoji, dok ono što je pogrešno sukobljava se s njom i pada. Probiem je što mi uzdi-žemo svoja
saznanja o tome šta je pravo i pravedno u zakonu pravde, i insistiramo da bi Bog trebao da to prihvati kao
Svoj zakon; umesto da težimo da naučimo, kroz posmatranje i odraz, šta jeste Njegov zakon i zatim da
verujemo da će taj zakon biti usklađen s Njegovom beskonačnom pravdom, bilo da se slaže s našim
ograničenim saznanjima i pravdom, ili da se ne slaže. Mi smo previše mudri (po sopstvenom shvatanju), i
uvek težimo da uvedemo svoja vlastita mala saznanja u Univerzalni Zakon Boga.

Veoma je teško čoveku da dokaže (čak i uz njegov lični ponos), da je za njega ispravno ili pra-vedno da