Page 709 - Albert Pike - Moral i Dogma

Ali, veoma dobro objašnjenje ove zavrzlame sa Luciferom i optužbama za đavolska posla, dao je Br
Dragan Jovanović, u svom prigodnom radu - ili pre istraživanju (objavljen u Zborniku Radova
Godina Prva Lože Br. 16, Singidunum septembar 6oo5.g) koji je dostojan rada Quatour Coronati, pod
naslovom LUCIFER (u delu Alberta PajkaJ, sledi gotovo celovit tekst (bez naših ritualnih dodataka):

„Nema antimasonske diskusije bez pomena imena Alberta Pajka. Protivnici Masonerije redov-no ističu
kao argument njegovu knjigu Moral i Dogma tvrdeći da je naše Bratstvo luciferijansko, od-nosno da su
Masoni poštovaoci Lucifera i da smo, blago rečeno, nešto opasno od čega se treba čuvati.

Pogledajmo sada stvari iz drugog ugla. Biografi opisuju Alberta Pajka kao pionira, krstaša bor-be za
prava američkih Indijanaca, šaljivdžiju, reformistu, novinara, filozofa, uglednog advokata i generala iz
građanskog rata... Dugo godina je bio lider Južne Jurisdikcije Škotskog Obreda. Čuveni naslov - Moral i
Dogma, objavio je 1871. godine.

Profani, a i mnogi Masoni, na svom početku, znaju vrlo malo ili ništa o Albertu Pajku. Od stotinu onih
koji su se u Americi pridružili Masoneriji, procenjuje se da, otprilike, od 10 primeraka knjige, njih osam
će je čitati, a zapravo samo trojica pročitati do kraja. Jer, kada ste poslednji put či-tali knjigu od 900
stranica? Verovatno je da će je na kraju samo jedan razumeti jer nije nimalo laka za čitanje. Uprkos tome,
većina protivnika Masonerije navodi kao dokaz svojih tvrdnji o tome da Masoni glorifikuju Lucifera.
Dokazje sledeći citat iz Morala i Dogme (str. 321, prvo izdanje iz 1871. g):

Lucifer nosilac svetla! čudno i misteriozno ime za Duha Tame. Lucifer, sinjutra. }e li on taj koji donosi
y
svetlost, i koji svojim blještavim sjajem zaslepljuje slabe, poročne ili sebične duše? Ne sumnjaj u to.
(Lucifer, the light-bearer! Strange and mysterious name to give to the Spirit of Darkness! Lucifer, the Son
of the Morning! Is it he who bears the Light, and with its splendors intolerable blinds feeble, sensual, or
selfish Souls? Doubt it not!).

Pet rečenica uzetih iz knjige od 861 stranice. Da li Vam to deluje pomalo nepošteno od samog početka?
Pošto tema nije knjiga Moral i Dogma pozabavimo se pojmom Lucifera. Svi mi, ili velika većina nas,
y
odgajeni smo u hrišćanskom duhu, i na pomen reči Lucifer, najpre pomišljamo na palog ili posrnulog
anđela, Satanu, vladara pakla. Kada kažemo hrišćansko poreklo, ne misli se na versku praksu porodica iz
kojih potičemo, već na kulturno naslede i oblikovanje duha u tradiciji Evrope ili Zapadnog sveta uopšte.
Sve do XX veka, Crkva je kao institucija imala neizmeran značaj, a Biblija je bila knjiga o kojoj se nije
smelo ni diskutovati, a kamoli dovoditi u pitanje njene pojedine stavo-ve. Većina vernika - Hrišćana,
zapadnog (anglosaksonskog) sveta, Bibliju u verziji kralja Džejmsa smatraće pravom i autentičnom
Božijom reči. Jedan spis Baptističke crkve tvrdi: Verujem u nepo-grešivost i trajnost Božije reči, a
autorizovana verzija kralja Džejmsa iz 1611. je Bogom-vođeni verni prevod. Da li je baš tako?

Lucifer se kao reč u istoj Bibliji, pojavljuje u četrnaestom poglavlju starozavetnog proroka Isaije, u
dvanaestom stihu - i nigde više. Jedan jedini put na 1100 stranica, a u pitanju je džepni format Biblije.
Citiram stih (tj. prevod): Kako pade s neba, o Luciferu, sinejutra? Kako se obori na zemlju, koji si
probudio narode? (How art thou fallen from heaven, o, Lucifer, son of the morning! How art thou cut

down to the ground, which didst weaken the nations!).

U srpskom Jevanđelju, u prevodu Đure Daničića, pomenuti stih glasi: Kako pade s neba, zvijez-do
Danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju, koji si gazio narode?

Drugim recima, u Jevanđelju na srpskom, reč Lucifer ne postoji!!! Prvi problem za antimason-ski stav je