Page 712 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 712
MISS DIAKA VAUGHAN — LE DIABLE CHEZ LZS FRANCS-MApONS ConfArcnca de HdL. L60
TAXI f »
* i* B4da 4* '* <• 04i
Kao majstor prevare, Leo započinje pisanje knjige o tome šta se, u stvari, događalo u Loži, pri čemu je
suvišno reći da je u njoj od Bratstva stvorio čudovište. Posebno je uneo detalje koji će se svideti
Katoličkoj crkvi, a koji su se odnosili na Majstora Lucifera kao vođu svih Masona. Dve godine je pisao o
Slobodnom zidarstvu, izmišljajući taj-ne Slobodnog zidarstva - o Novom i Reformisanom
Redu Paladijumu, kao užem krugu ljudi i žena koji su uprav-ljali Slobodnim zidarstvom. Paladizam je
čudovište koje je izmislio Taksilov uvrnuti um. Zatim je izmislio Veliku Vladarku Paladizma, Sofiju
Valder i njenog ljutog protivnika Dijanu Vaugan, koja je uspela da po-begne od zla, i sada se krije da je
ne bi pronašle ubice osvetoljubivih Masona. Ovakve trivijalne priče prihvatila je katolička hijerarhija i
francuska javnost. Radi čitanosti i pažnje publike, uneo je i razvratnost na inicijaciji mlade devojke u
Paladizam. Teme poput obožavanja đavola, devica u ra-strojstvu, seksa, njenog bega iz svega toga,
intrigirale su mase, budile pažnju i podizale tiraž.
Tri godine nakon Pajkove smrti, Taksil je ubedio kardinala Abel Clarin de la Rivu da je Pajk bio
Suvereni Pontif Svetske Masonerije (što je nepostojeće zvanje ili položaj), kao i
Vrhovnog Konfederacijskog Saveta Masonerije Sveta (nepostojeće, takođe), i da su unutrašnji krugovi na
višim stepenima Masonerije obožavali - Lucifera.
Cela njegova konstrukcija laži, lakrdije i prevare postala je toliko komplikovana da je, konačno, morala
da se raspadne. Taksil je najavio da će 19. aprila 1897. godine dovesti Dijanu Vaugnan na konferenciju za
štampu u Pariz. Gužva je bila neopisiva, puno reportera i novinara, sveštenika i gra-đana, kada je Taksil
izašao pred svetinu i priznao da je Vaugnanova bila jedan deo njegove prevare koja je trajala dvanaest
godina. Završio je svoju ispovest time da sam sada izvršio svoje čedomorstvo. Paladizam je sada mrtav
za uvek. Ja sam ga ubio. Celovit tekst Taksilove ispovesti štampan je u pa-riskim dnevnim novinama Le
Frondeur, 25. aprila 1897. godine. (vidi faksimil)
Takva pisanja su trajala, a traju i danas. Samo jedno pretraživanje imena Alberta Pajka na inter-netu,
potvrdiće postojanje 610.000 adresa sajtova koji pišu i govore o A. Pajku!
