Page 710 - Albert Pike - Moral i Dogma

da je Lucifer latinski naziv. Kako bi takvo ime pronašlo svoj put u hebrejski manuskript, u vreme kada
latinski jezik nije ni postojao? Protivnici Masonerije to ne pominju. Konsultujmo Jevreje (Hebrejski
Univerzitet u Sinsinatiju, Ohajo); u izvornoj verziji Starog Zaveta (na hebrejskom), pomenuti stih ne
govori o palom anđelu, već o palom Vavilonskom kralju koji je tokom svog života kažnjavao decu
Izrailja. Ne sadrži ni ime Satane, ni imenom ni kontekstom.

Jedino objašnjenje je da su rani hrišćanski prevodioci, upotrebljavajući latinski jezik kao jezik tadašnje
crkve, odlučili na svoju ruku da će to biti priča o palom anđelu, stvorenju koje se i ne pomi-nje u
originalnom tekstu i kome su dali ime Lucifer.

Zašto Lucifer? U astronomiji starog Rima, Lucifer je bilo ime dato jutarnjoj zvezdi - zvezdi koju danas
znamo po jednom drugom latinskom imenu - Venera. Jutarnja zvezda se pojavljuje na nebu upravo pred
zoru, najavljujući izlazak Sunca. Etimologija reči potiče od latinskog LUCEM FERRE, nosilac ili
donosilac svetla. U originalnom hebrejskom tekstu izraz koji se koristi, opisuje cinično vavilonskog
kralja kao Helal, sin Shahar-a, sto bi se dalo prevesti kao - zvezdo dana, sine zore.

Prevodioci koje je angažovao militantni katolički kralji Džejms I da prevedu Biblije na engleski jezik,
nisu koristili za prevod hebrejski original, već prevod koji je korišćen od strane Vatikana, poznat kao
Biblia Vulgata, napravljen pretežno od strane Sv. Jeronima u IV veku. Neko ko živi u IV veku u starom
Rimu, svakako ne govori o jutarnjoj zvezdi kao o Veneri, već o Luciferu (ili zvezdi Danici kod Srba).

Verovatno je on pogrešno preveo metaforu zvezdo dana, sine zore kao Lucifer, a pošto se u sledećem stihu
pominje i pad, tokom vekova je metamorfoza pravog značenja uzela svoj danak. Lucifer, jutarnja zvezda,
postao je neposlušni anđeo, izbačen s neba, da doveka upravlja pa-klom. Teološki pisci su prihvatili ovu
doktrinu i gle paradoksa - Lucifer, donosilac svetla je ironično - isto što i Satana, đavo - Princ Tame.

Dakle, Lucifer je ništa drugo, do staro latinsko ime za jutarnju zvezdu, Veneru, donosioca sve-tlosti. Za
neke hrišćane je ovo pomalo zbunjujuće jer za njih je jedino Hrist donosilac svetlosti, a što je i deo
mnogih propovedi. U otkrovenju Jovanovom (Gl. 22:16.), kaže se: Ja, Isus, poslah anđela svojega da Vam
ovaj posvedoči u crkvama. Ja sam koren i potomstvo Davidovo, i sjajnajutarnja zvez-da (ili zvijezda
Danica u prevodu Đure Daničića) (I am the root and the offspring of David, and the bright and morning
star). Zamislimo kako bi zvučale ove Isusove reči, kada bi reč jutarnja zvezda zamenili rečju Lucifer.

Zato je to - jutarnja zvezda ili Venera ili Danica - a ne Lucifer.

Oni čvrsto vezani za Bibliju kralja Džejmsa će reći: Lucifer je Satana. Tako kaže božija reč -Biblija. A
drugi će reći: Ne, Lucifer je klasični rimski naziv zajutarnju zvezdu Danicu ili Veneru. A prihvatamo daje
Isus jutarnja zvezda.

Verovatno je božansko nadahnuće inspiracioni pokretač tekstova Starog i Novog Zaveta, ali ono zaista ne
treba da preuzima odgovornost za prevode nekih najstarijih tekstova sačuvanih do danas.

Pitanje kvaliteta prevoda biblijskih tekstova nije novo i ono je rezultiralo jednim skupom u ok-tobru
1946. na kojem su bili delegati Anglikanske i Škotske crkve, Baptisti, Metodisti i Kongregaciona crkva.
Nešto kasnije će im se pridružiti i Prezbiterijanci, Kvekeri i posmatrači Rimokatoličke crkve.

Rad na novom prevodu Biblije odvijao se direktno sa originalnih tekstova i jezika. Svaki de-legat, svake
crkve, imao je pravo da izrazi svoje mišljenje i da uloži sopstvenu primedbu. Rezultat je bio Nova
engleska Biblija štampana 1969/70. Sada 14. poglavlje proroka Isaije glasi: Kako pade s neba, jutarnja