Page 275 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

siromaštvo, ograničenja. Jer ako je naša svrha da prevaziđemo

samo materijalno, kroz kontemplaciju božanskog, posedovanje i

potrošnja mogu samo da nam zatrpaju život usmeravanjem

pažnje na prolazno, energiju sveta koja stalno degradira.

Najčešće, dobra koja posedujemo dolaze da nas poseduju.

Vežemo se za njih. Plašimo se da će nam biti oduzeti.

Definišemo se ne po tome ko smo, već po onome što

posedujemo. U Bhagavad-Giti piše: „Razmišljajući o čulnim

objektima, čovek se vezuje za njih. Iz vezanosti nastaje čežnja i

iz čežnje se rađa bes. Iz besa nastaje zabluda; iz zablude nastaje

gubitak pamćenja. Gubitkom pamćenja uništava se sposobnost

razlikovanja, a od propasti razlikovanja, on propada.“ Ili, da

kažemo bolno poznatim modernim terminima: Ako ne

posedujete automobil, ne morate da brinete o čeličnim

radijalnim gumama, gasovodima, saobraćajnim gužvama i

kradljivcima automobila. U kulturi niske entropije, od pojedinca

se očekuje da živi mnogo štedljivijim ili spartanskim načinom

života. Potrošnja prestaje da se smatra ciljem ljudskog

postojanja i vraća se svojoj prvobitnoj biološkoj funkciji. U

novom dobu, što je manja proizvodnja i potrošnja potrebna za

održavanje zdravog, pristojnog života, to bolje. Kulture niske i

visoke entropije se takođe razlikuju u svom pristupu radu i

proizvodnji. U okruženju visoke energije, ljudski rad nema

pravu pozitivnu vrednost. Cilj sistema je povećanje protoka

energije eliminisanjem ljudskog rada i automatizacijom svih