Page 278 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

organizacije, kako bi mogao „dati čoveku šansu da koristi i

razvije svoje sposobnosti“. U praksi, to znači da vrsta

tehnologije koja se koristi u radu postaje kritično pitanje u

termodinamičkom, kao i u metafizičkom smislu.

Zakon entropije nam pokazuje da što su veći alati za rad —

mašine, fabrike — to su kapitalno i energetski intenzivniji i što

postaju entropijskiji. Sa metafizičke tačke gledišta, razmer alata

za rad je takođe kritičan, jer što su veći i centralizovaniji, to se

više uloga čoveka svodi na samo još jedan faktor proizvodnje.

Na proizvodnoj traci automobila, na primer, radnici moraju u

suštini da rade ono što mašina „želi“ jer je proizvodni proces

usredsređen na mašinu, a ne na pojedinca. Čovek gubi značaj u

procesu rada, i kako se to dešava, ljudska samodovoljnost se

smanjuje: radnik nužno postaje zavisan od mašina za život.

Zajedno sa veličinom i vrstom tehnologije, organizacija

proizvodnje i donošenja odluka takođe dobija na obnovljenom

značaju. Kao što smo videli, specijalizacija ljudske aktivnosti na
radnom mestu je posledica ekonomije visoke entropije. Tehnika

naučnog upravljanja, sistematsko odvajanje misli od akcije,
koncepcije od učinka, je osmišljena da maksimizira

produktivnost stvaranjem automatizacije radnika bez
razmišljanja. Još jednom vidimo da se sam rad ne vrednuje, već

samo proizvod tog rada.