Page 277 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

tog cilja, u društvu niske entropije rad postaje suštinska

komponenta u našim naporima da dostignemo prosvetljeno

stanje svesti. Rad u društvu visoke entropije je sekularizovan;

podeljen je i meri se satom i rezultatom; i predstavlja teret jer

nema transcendentan značaj. U društvu niske entropije, ljudski

rad je osveštan kao aktivnost koja nam pomaže da „znamo ko

zaista jesmo“. Dakle, postoji pozitivna vrednost koja je sadržana

u radu. U svom eseju „Budistička ekonomija“, E. F. Šumaher

sugeriše da je ova vrednost trostruka: „Dati čoveku priliku da

koristi i razvije svoje sposobnosti; omogućiti mu da prevaziđe

svoju egocentričnost udruživanjem sa drugim ljudima u

zajedničkom zadatku; proizvesti dobra i usluge potrebne za

dostojanstveno postojanje.“

U kulturi niske entropije, rad se shvata kao aktivnost neophodna

za pravilnu životnu ravnotežu kao san, kontemplacija ili igra.

Bez rada, čovek je nepotpun. Osoba koja je zaokupljena

„štednjom rada“ i beskrajnim uživanjem u slobodnom vremenu

ne može više shvatiti pravu prirodu stvarnosti nego osoba koja je

izgubljena u džungli iluzija koje proizilaze iz vezanosti za

potrošnju i posedovanje. Ali ne može se bilo koja vrsta posla

smatrati prikladnom.

Mora biti osmišljena, pre svega, da obezbedi dostojanstvo i

svrhu radniku. Rad mora imati ljudske razmere, određeni tip