Page 78 - Swami Shivananda - Bog postoji

onda, ukoliko je tako, šta je to što čini da se osećamo različitim od sveta? To je uplitanje
karakterističnog neshvatljivog fenomena zvanog prostor i vreme. Premda je klasična fizika sa
Njutnove tačke gledišta smatrala da prostor i vreme nemaju ama baš ništa sa sadržinom sveta,
kasnije je otkriveno da su prostor i vreme bitno povezani sa svakim fizičkim događajem u svetu.
Taitirija Upanišada prva nam je prenela znanje o razvojnom procesu kosmosa. Tasmadva
etasmadatmana akašah sambutah: Iz Univerzalnog Apsoluta, Suštastvenosti kosmosa, proistekao
je prostor. Dakle, moramo da shvatimo da je čak i prostor povezan sa Apsolutom. Akašadvajuh;
element vazduha koji potiče od vibracija prostora. Vajoragnih; trenje nastalo od kretanja vazduha
stvorilo je toplotu, koja je vatra. Agnerapah; sabijanje toplote vatre proizvelo je tečno stanje
sveta, koje je voda. Stvrdnjavanjem vode nastao je element zemlje, Adbjah pritivi. Pritivja
ošadajah: iz zemlje su nastale sve trave, biljke i drveće, a to su namirnice životinja i ljudskih
bića. Ošadibjanam; sve što jedemo potiče od biljaka, drveća i povrća i sličnih jestivih stvari
proizvedenih u zemlji. Anatpurušah; čovek se pojavljuje poslednji u procesu evolucije. Ovo
fizičko telo je anamaja, stvoreno od hrane koja je element zemlje, a ova je pak razvojna
posledica elementa vode, a voda elementa vatre, a vatra elementa vazduha, a vazduh elementa
prostora, dok je element prostora ukorenjen u Univerzalnom Postojanju.
Na ovaj način možete da shvatite svoju povezanost sa Krajnjom (odnosno Izvornom)
Stvarnošću. Mi smo duboko usađeni u Prvobitno Biće. Mi smo spontani proizvod razvoja u
najnižem obliku njegovog izraza, u fizičkom, materijalnom obliku, koji je prostorno-vremenski
izraz ne-prostornog i ne-vremenskog Vrhovnog Bića koje je Izvorna Svesnost: satjam
đnanamanantam brama.
To je uzvišena, veličanstvena misao. U današnje vreme, razboritija sorta fizičara praktično je
nabasala na tu prekrasnu ideju iz Upanišada. Matematičari koji su objavili da svet predstavlja
samo jednačine, tačke događaja i talase verovatnoće, ili kontinuum neke neopisive tvari,
nehotično su bili primorani da se slože da je postojanje nedeljivo. Taj zaključak mora da bude
izvučen u svesti samog naučnika.
Čuveni fizičar, Ser Artur Edington, koji se nije slagao da postoji Bog ili takva stvar kao što je
svest, na kraju se ipak priklonio tom shvatanju, nehotično i takoreći nevoljno. U svojoj
izvanrednoj knjizi ''Priroda fizičkog sveta'', izneo je bezuslovnu istinu: «Građa sveta je svest.»
Pogrešno shvaćena nauka jeste pretnja religiji; ako bi je smatrali samo za tehnološki proces
letenja velikom brzinom i delovanja putem satelita, televizije i interneta, bilo bi to isuviše
uprošćeno viđenje nauke. Nauka je plemenit istraživački način rada, koji može da nas odvede u
dubine tajni života, ukoliko nepristrasno pođemo sa njom.
Dakle, došli smo do neočekivanog naučnog otkrića da građa sveta mora da bude svest. Zbog
čega je to tako? Zbog toga što svet mora da bude upoznat da bi moglo da bude usvojeno da
postoji. Ko vam kaže da svet postoji? Vaša svest vam to kaže. Kako svest zna da svet postoji,
ukoliko ona sama ne prožima svet opažaja? Upijanje same strukture fizičkog sveta u strukturu
svesti predstavlja razlog zbog kojeg verujemo u postojanje sveta, i u to da se on nalazi napolju.
Prema tome, na kraju ne postoji sukob između graničnih otkrića nauke i uzvišenih težnji religije.
Pod ''religijom'' ne mislimo na hinduizam, hrišćanstvo, budizam – ovaj ''izam'', onaj ''izam'', i
sve to. Sve su to samo izdvojeni sektaški oblici istinskog smisla religije. Religija je stremljenje
duše ka njenoj konačnoj sudbini. To je potraga pojedinačnog za Apsolutnim. To je žudnja duha u
nama za Svemogućim Bogom. I to nema nikakve veze ni sa kakvim ''izmom'', niti iko može da
bude lišen te večne žudnje za savršenstvom, koju je bolje nazvati duhovnom ambicijom negoli
religijskom žudnjom, zbog zloupotrebe reči 'religija'' u modernim vremenima, pod istorijskim
okolnostima, i u učenjima u školama i univerzitetima.