Page 79 - Swami Shivananda - Bog postoji

Ljudi koji danas sebe smatraju naučnicima veoma su istaknuti u logičkom suđenju da religija
zaslužuje prezir, smatrajući da su sve to bapske priče, usled toga što je njihovo shvatanje religije
tako ubogo, a takvo je i njihovo shvatanje nauke. Svakog od nas je zadesila tragedija
nesposobnosti da budemo precizni i savesni u svome znanju o stvarima, bilo ono naučno ili
religijsko.
Protivrečnosti nema. U srednjem veku činilo se da se fizička nauka sukobljava sa teološkim
doktrinama crkve. Crkva je izopštila brojne naučnike, koji su bili podvrgavani strogim kaznama
od strane pape. U srednjem veku je bila osnovana inkvizicija – potpuno nezamisliva za nas,
naravno. Ljudi su spaljivani, bacani u ognjeve od strane dogmatskih religijskih pristalica, a
nauka je vratila milo za drago i odvojila se od pape.
Ali, danas živimo u potpuno drugačijem svetu. Sukob se okončao; ili se barem čini da se
okončava. Mada je jednom rečeno: «Istok je Istok, a Zapad je Zapad, i to dvoje se nikada neće
sresti ni ujediniti», mislim da danas imamo pokušaj zbližavanja, i da se oni susreću. Zapad i
Istok žele da se rukuju i da priznaju svoju zajedničku tradiciju kao ljudskih bića, radije nego
Zapadnjaka i Istočnjaka, naučnika i religijskih sledbenika, tražilaca Boga i tražilaca materijalnih
vrednosti.
U poslednje vreme pojavljuje se sve više udžbenika u kojima slikovita monografija prodire u
dubine te harmonije koja već postoji između spoljnog i univerzalnog. Ako spoljno i može da se
razlikuje od unutarnjeg, ono ne može da bude spoljno u odnosu na univerzalno. Univerzalno je
transcendentalna osnova koja se izdiže i iznad subjektivne i iznad objektivne strane. Mi ne
možemo ni da znamo da postoji išta izvan nas ukoliko ne postoji treći element koji nije mi, a nije
ni objekt koji se opaža.
Usled spoljne prirode objekta opažanja i unutarnje prirode svesti, između to dvoje nema
povezanosti, i znanje je nemoguće; niko ne može da zna da bilo šta jeste. Međutim, postoji
trancendentalna osnova. Istočna misao je razmatra pod nazivom adidaiva, duhovni princip koji
dejstvuje kao trancendentalni element – nepoznat i neprimetan, ali koji deluje između
subjektivne i objektivne strane.
Subjektivna strana zove se adjatma, a objektivna je adibauta, dok je transendentalna adidaiva.
Sve tri moraju da dejstvuju zajedno da bi uopšte moglo da dođe do percepcije. Ali, mi toliko
podbacujemo u svojoj moći razumevanja da vrlo malo znamo o sebi samima, i još mnogo manje
o svetu, a o tom transcendentalnom delovanju ne znamo baš ništa. Bogovi su pred našim očima i
ušima, nosom i jezikom, i pred čitavom našom osetljivošću. Ti bogovi koji su stanovnici nebesa
u isti mah su operateri ovog mehanizma zvanog fizičko telo sa njegovim čulnim organima.
Egoistična jedinka je sujetna i drska kada misli da on ili ona radi. Radnici su veličanstvena
božanska bića koja su trancendentne adidaive – bogovi na nebesima, kako ih nazivamo. Samo
što su oni nevidljivi. Nevidljivi su zbog toga što nisu ni unutra ni spolja; oni su ''iznad''.
Ovo je orijentaciona putanja i za nauku i za religiju, tako da ukoliko zajedno usklađeno deluju
mogu da stvore svet radosti i zadovoljstva u kojem je život vredan življenja. Hoćete li da
napustite ovaj svet sa tragičnim osećanjem da ništa nije postignuto? Svet je izmakao svačijem
zahvatu. Kraljevi su se smenjivali, imperije su se rađale i propadale, a svet se nije promenio.
Izgleda da je to tako zbog našeg pogrešnog vrednovanja toka istorije. Istorija je zapravo prirodni
kosmički tok. Ona je celokupno funkcionisanje koje se odvija u celoj tvorevini, čak i kada se
neki beznačajan događaj dešava u nekom ćošku sveta. Naš učeni govornik pominjao je kvantnu
mehaniku i otkrića relativiteta, itd., koja su osvetlila zaprepašćujuću istinu o tome da se u
univerzumu odvija jedno jedinstveno brzo i istovremeno delovanje. Svaki događaj je istovremen
događaj. On se ne događa juče ili sutra; on je upravo sada, svugde.