Page 152 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod
P. 152

SVETO PISMO                         STARI SAVEZ                 4. KNJIGA MOJSIJEVA
           od vatre noću. 15 Ako pobiješ ovaj narod   postati plen, njih  ću uvesti u  tu zemlju i
           kao jednog čoveka, onda će narodi koji su   oni će upoznati zemlju koju ste vi prezreli.
           čuli o tvojoj slavi sigurno reći: 16 ‘Gospod   32 A vaša  mrtva tela popadaće u ovoj
           nije mogao da dovede ovaj narod u zemlju   pustinji. 33 Vaši sinovi biće pastiri u pusti-
           za koju im se zakleo, i zato ih je pobio u   nji četrdeset godina i odgovaraće za vašu
           pustinji.’ 17 I zato te sada molim, Gospo-  nevernost, dok vaša mrtva tela ne pro-
           de, neka se pokaže veličina tvoje sile, kao   padnu u ovoj pustinji.  34 Prema broju
           što si i rekao: 18 ‘Gospod, spor na gnev i   dana koliko ste izviđali zemlju – četrdeset
           pun dobrote, koji oprašta prestup i krivicu,   dana, dan za godinu, za  svaki dan jednu
           ali nikoga ne smatra nevinim, koji pohodi   godinu – odgovaraćete za svoje prestupe
           prestupe očeva na  sinovima, do  trećeg i   četrdeset godina, da biste znali šta znači
           do četvrtog pokolenja.’ 19 Molim te, opro-  kad se ja otuđim od vas.
           sti prestup ovom narodu zbog svoje velike   35 Ja,  Gospod, rekao sam, i tako  ću
           milosti, kao što si opraštao ovom narodu   učiniti celom ovom zlom zboru, onima koji
           od Egipta pa sve do sada.”                su se skupili protiv mene: U ovoj pustinji
              20 Tada je Gospod rekao: „Opraštam     oni će propasti i ovde će pomreti. 36 A oni
           po tvojoj reči. 21 Ali, tako ja bio živ, sva   ljudi koje je Mojsije poslao da izvide zem-
           će zemlja biti puna Gospodnje slave. 22 A   lju i koji su, kad su  se vratili, naveli  ceo
           svi ovi ljudi  koji su gledali moju  slavu i   zbor da gunđa protiv njega pronoseći loš
           znakove koje sam učinio u Egiptu i u ovoj   glas o onoj zemlji, 37 ti ljudi koji su pro-
           pustinji, a već deset puta su me iskušavali   nosili loš glas o zemlji, pomreće od pošasti
           i nisu slušali moj glas, 23 oni neće videti   pred Gospodom. 38 A od onih koji su išli
           zemlju za koju sam se zakleo njihovim     da izvide zemlju ostaće živi Jošua, Nunov
           očevima – neće je videti niko od onih koji   sin, i Kaleb, Jefonijin sin.”
           me preziru.  24 A zato  što je moj sluga    39 Kad je  Mojsije rekao te reči svim
           Kaleb imao drugi duh i u svemu me sluša-  Izraelovim sinovima, narod je silno tugo-
           o, njega  ću sigurno dovesti u zemlju u   vao. 40 I ujutru su ustali rano i hteli su da
           koju je išao i njegovi potomci će je zauze-  se popnu na vrh gore, govoreći: „Evo nas,
           ti.  25 Pošto Amaličani i Hananci žive u   idemo na mesto o kom je Gospod govorio,
           dolini, sutra se okrenite i pođite u pustinju   jer smo zgrešili.” 41 Ali Mojsije je rekao:
           prema Crvenom moru.”                      „Zašto prestupate Gospodnji nalog? Neće-
              26 Gospod je još rekao Mojsiju i Aro-  te uspeti.  42 Ne idite gore, jer  Gospod
           nu:  27 „Dokle  će ovaj zli zbor gunđati   nije s vama, da vas ne pobiju vaši neprija-
           protiv mene? Čuo sam kako Izraelovi sino-  telji. 43 Jer su tamo pred vama Amaličani
           vi gunđaju protiv mene. 28 Reci im: ‘Tako   i Hananci, i pašćete od mača, jer Gospod
           ja bio živ’, govori Gospod, ‘učiniću vam baš   neće biti s vama zato  što ste  se  odvratili
           onako kako ste na moje uši govorili! 29 U   od Gospoda.”
           ovoj pustinji popadaće vaša mrtva tela, svi   44 Oni su se ipak usudili da krenu na
           vi koji ste popisani od dvadeset godina pa   vrh gore, ali kovčeg Gospodnjeg saveza i
           naviše, koji ste gunđali protiv mene. 30 I   Mojsije nisu krenuli iz logora. 45 Tada su
           vi nećete ući u zemlju za koju sam se po-  sišli Amaličani i Hananci koji su živeli na
           dignute ruke zakleo da ću u njoj prebivati   onoj gori, udarili na njih i rasterali ih sve
           s vama, osim Kaleba,  Jefonijinog sina, i   do Orme.
           Jošue, Nunovog sina.
              31 A vašu decu, za koju ste rekli da će


                                                ~ 152 ~
   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157