Page 148 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod
P. 148

SVETO PISMO                         STARI SAVEZ                 4. KNJIGA MOJSIJEVA
           krećemo ka  mestu za koje je Gospod re-     7 Mana je bila poput semena korijan-
                                                                                    ∗
           kao: ‘Vama  ću ga dati.’ Pođi s nama i    dera, a ličila je na smolu od bdela.  8 Na-
           dobro ćemo ti učiniti, jer je Gospod obre-  rod je išao  okolo, skupljao je i mleo na
           kao dobro Izraelu.” 30 A on mu je odgo-   ručnim mlinovima ili tucao u avanu, kuvao
           vorio: „Neću ići s vama, nego ću ići u svo-  u loncu ili od nje pravio pogače. Ukus joj
           ju zemlju i u svoj rod.” 31 Na to je Mojsije   je bio kao ukus slatkog kolača pripremlje-
           rekao: „Molim te, ne ostavljaj nas. Pošto ti   nog s uljem. 9 Kad bi noću padala rosa po
           dobro znaš gde u pustinji možemo da se    logoru, padala bi i mana.
           ulogorimo, ti ćeš nam biti poput očiju. 32   10 Mojsije je  čuo kako  narod plače,
           Ako pođeš  s nama, kao što  će Gospod     svaki u  svojoj porodici na ulazu u  svoj
           činiti dobro nama, tako  ćemo i mi  činiti   šator. I Gospod se žestoko razgnevio, a i
           dobro tebi.”                              za Mojsija je sve to bilo zlo.  11 Tada je
              33 Tako su krenuli od gore Gospodnje i   Mojsije rekao Gospodu: „Zašto si učinio zlo
           išli tri dana  hoda, a kovčeg Gospodnjeg   svom sluzi?  Zašto nisam našao milost u
           saveza išao je tri dana hoda pred njima da   tvojim očima, nego si na mene stavio teret
           im potraži  mesto gde  bi počinuli.  34 I   celog ovog naroda? 12 Jesam li ja začeo
           Gospodnji  oblak bio je  nad njima danju   ceo ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, pa da
           kad su kretali iz logora.                 mi kažeš: ‘Nosi ih u svojim nedrima,  kao
              35 Kad bi kovčeg kretao, Mojsije bi re-  što hranitelj nosi odojče’, u zemlju za koju
           kao: „Ustani, Gospode, i neka se tvoji    si se zakleo  njihovim praočevima?  13 O-
           neprijatelji raseju. Neka oni koji te silno   dakle mi meso da ga dam celom ovom
           mrze pobegnu pred tobom.” 36 A kad bi     narodu? Jer plaču preda mnom, govoreći:
           se zaustavljao, rekao bi: „Vrati se, Gospo-  ‘Daj nam mesa da jedemo!’ 14 Ne mogu
           de, nebrojenim hiljadama Izraelaca.”      ja sam da nosim ceo ovaj narod, jer je
                                                     pretežak za mene. 15 Ako ćeš tako postu-
                   Narod se počeo žaliti, što je bilo
           11                                        pati sa mnom, molim te, bolje me ubij ako
                                                     sam našao  milost u tvojim očima, da ne
                   zlo u Gospodnjim ušima. Gospod
                   je to čuo i žestoko se razgnevio.   gledam svoju nevolju.”
           Gospodnji oganj planuo među njima i pro-    16 A Gospod je rekao Mojsiju: „Skupi
           gutao neke na kraju logora. 2 Kad je na-  mi sedamdeset ljudi od Izraelovih stareši-
           rod zavapio Mojsiju, on se pomolio Gospo-  na, za koje znaš da su starešine naroda i
           du i oganj se ugasio. 3 To mesto je naz-  njegovi upravitelji. Dovedi ih do šatora od
           vano Tavera,  jer je tamo na njih planuo   sastanka, i neka tamo stanu s tobom. 17
                       ∗
           Gospodnji oganj.                          Ja  ću sići i tamo  ću ti govoriti.  Uzeću od
              4 Mnogi drugi ljudi koji  su bili među   duha koji je na tebi i staviću ga na njih, i
           Izraelcima sebično su žudeli za hranom    oni  će ti pomagati da nosiš teret naroda,
           tako da  su i Izraelovi sinovi opet plakali   da ga ne nosiš  sam.  18 A narodu reci:
           govoreći: „Ko će nam dati mesa da jede-   ‘Posvetite se za sutra, jer ćete jesti mesa,
           mo?  5 Dobro se  sećamo riba koje  smo    zato što ste plakali pred Gospodom, govo-
           zabadava jeli u Egiptu i krastavaca, lubeni-  reći: ‘Ko će nam dati mesa da jedemo, jer
           ca, praziluka, crnog i belog luka. 6 A sada   nam je bilo dobro u Egiptu?’ Gospod  će
           nam je duša usahnula. Naše oči ne vide    vam dati mesa i ješćete ga. 19 Nećete ga
           ništa osim mane.”                         jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana,

           ∗   11,3 „Tavera” znači „izgaranje, požar, pla-
           men”.                                     ∗  11,7 „Bdel” je mirisna smola slična smirni.
                                                ~ 148 ~
   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153