Page 92 - Ilijada
P. 92

Homer: Ilijada



                              Ustrajni ratnik Polipet Astijala ubije tada,
          30                  A iz Perkote Pidita Odisej mjedenim kopljem
                              Smakne; Aretaona pak divnog ubije Teukar,
                              Sjajnim kopljem uzme Ableru život Antiloh,
                              Nestorov sin, a junacima kralj Agamemnon u boju
                              Elata sruši, što bješe s bregova Satniois-r'jeke
          35                  Velje iz Pedasa strmog, a Filaka zgodi u b'jegu
                              Leit junak, - Euripil Melantiju oružje skine.
                                 Grlati bojnik Menelaj Adresta uhvati živa,
                              Jer se ovome konji zapletoše u granu grma
                              Metljike i poljem oni u strahu odbježaše kola
          40                  Spr'jeda na rudi prelomiv te sami otrčaše u grad,
                                                                             5
                              Kuda su i drugi konji odbježati znali u strahu;
                              Sam se izvali Adrest iz stajala pokraj točaka,
                              U prah ničice padne na lice, a uza nj se nađe
                              Atrejev sin Menelaj držeći dugosjeno koplje.
          45                  Adrest Menelaja hvativ za koljena molit ga stane:
                              "Daruj mi život, sine o Atrejev, dostojnu primi
                              Ucjenu, - zakladi mnogi u oca mi bogatog leže;
                              Zlato mi leži i srebro i dobro kovano gvožđe.
                              Golemu ucjenu otac darivo bi od toga tebi,
          50                  Kad bi me začuo živa kod ahejskih brzijeh lađa."
                                 Reče i šćaše već nagovorit Menelaju srce;
                              On ga je subojniku već htio predat, da k brzim
                              Lađama ahejskim njega odvede; - al' Agamemnon
                              K njemu u susret dotrči te ovo mu vikne i reče:
          55                  "O Menelaje dragi, a zašto mariš toliko
                              Za ljude! Zaisto tebi u domu učiniše krasno
                              Trojanska čeljad! ni jedan ne uteko prijekoj smrti
                              Od njih ni rukama našim, - ni ono dijete, što mati
                              Nosi u utrobi još, ne uteklo ni ono, već svi vi
          60                  Propali u trojskom gradu bez pokopa, bez traga redom!"
                                 Tako mu reče junak te srce nagovori bratu,
                              Rekavši pravo po duši; od sebe odrine tada
                              On junaka Adresta, a silni kralj Agamemnon
                              Rani u slabine njega, te Adrest pade, i petom
          65                  Na prsi stane mu Atrid i jasen-koplje izvuče.
                                 Onda se prodere Nestor i ovo Argejcima vikne:
                              "Vitezi danajski mili, oj Aresa ubojne sluge,
                              Neka za oružjem nitko ne leti i nek se otragu
                              Tim ne zadrži želeći što više k lađama don'jet
          70                  Nego sijec'mo junake, a poslije po polju bojnom
                              Moći ćete na miru sa mt'tvih oružje skidat."
                                 Tako im rekavši srce i hrabrost svakom potače.

               5  40. Kola u Homera nemaju jarmaca ili prekoruđa, kao naša što imaju, već su konji privezani samo uz
               prednji kraj rude; kad bi se dakle taj kraj prelomio, mogli su konji ostaviti kola i bježati, kamo su htje-
               li.


                                                                                                       92
   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96   97