Page 122 - Odiseja

Homer: Odiseja

Jednoga namaže jednom, a drugoga vradžbinom drugom
I sa udova dlake polètē im, koje im nasu
Pogubna vradžbina prva, što dade im gospođa Kirka.
395 U ljude opet se stvore mlađahnije, nego su bili;
Mnogo veći sad budu i mnogo krasniji vidjet.
Mene prepòznajū odmah i svaki stisne mi ruku,
15
Od žive zaplaču želje, i okolo Kirkini dvori
Od plača teškog zaječe, i boginji bude nas žao.

C. Zadržavanje na Eeji do kraja godine. 400—468.

400 Boginja ùzoritā do mène stane i reče:
»»Zeusovo čedo, domišljat Odiseju, sine Laèrtov.
K brzoj sada lađi otiđi i k obali morskoj,
Na zemlju prije svega izvucite lađu, a zatim
U spilju sav imutak i oruđe sprav'te lađènō,
405 A ti se natrag vrati i drugove mile dovedi.««
Tako mi reče i tîm mi nagòvorī junačko srce,
I ja na obalu morsku i k lađi otiđem brzoj,
Tada u lađi brzoj drugare mile zatečem
Gdjeno ridaju tužno i rone prebujne suze.
410 Kao što telad u toru u súsret kravama skaču,
Kada se s paše site u obore vraćaju opet,
Telad pred njima sva i okò njīh skaču, i tôr ih
Ne može više uzdržat, već muču mnogo i trče
Okolo matera svojih: i moji drugovi tako
415 Okolo mene se saspu zamotriv me, u srcu bî im,
Ko da se vratiše u grad i vrletnu očinsku zemlju,
Itaku, gdje su se oni othranili, rodili nekad.
Stane ih jauk, i ove progovore krilate r'ječi:
»»Veselímo se, Zeusov o gojenče, što nam se vraćaš,
420 Kanda smo došli već na Itaku, očinsku zemlju!
Nego nam nesreću kazuj drugóvā ostalih naših!««
Tako mi reku, a jâ im odgòvorīm besjedu ljupku:
»»Na zemlju prije svega izvucimo lađu, a zatim
U spilju sav imutak i oruđe sprav'mo lađènō;
425 Onda se diž'te i mene svi sl'jedite, kud ću vas vodit,
Da biste vidjeli drûge u dvorima Kirkinim svetim;
Jedu i piju oni i obilno toga imadu.««
Tako im rečem, a oni riječma se pokore mojim,
Samo mi drugove sve Eurìloh odvraćat uzme,
430 Besjedu započne s njima i krilate prozbori r'ječi:
»»Kamo idemo, kamo, o kukavci? zašto želíte
Zla i u Kirkinu kuću uníći? ona će sve nas
U lave ili svinje il' vukove tamo pretvorit,
Pa ćemo na silu bit joj čuvari velike kuće,
435 Kako je ono Kiklop uradio, kad mu u obor
Drugovi dođoše naši i smjelica ovaj Odisej;

15 398. »Od žive zaplaču želje«, tj. za drugovima, jer su mislili da ih nikada više neće vidjeti.

122