Page 120 - Odiseja
P. 120
Homer: Odiseja
Onda ti oštri mač od bedra valja povući
295 I njim navaliti na nju, umoriti kanda je hoćeš.
Tog će se uplašit ona i reći će, s njome da legneš,
À tī se nećati nemoj, da ne bi s boginjom lego,
Ne bi l' ti drugove spasla, ne bi l' pogostila tebe;
Nego joj rec', nek se veljom zakune bogova kletvom,
300 Da ti nikakva zla ne prìpravljā drȕgōga više,
Da ti ne naudi nagu i ne uzme ti muškoću.««
Tako skoròteča reče i onu dade mi travu
Izvadiv je iz zemlje i narav mi pokaže njenu,
Korijen bješe joj crn, a cvȉjetom nalik na ml'jeko.
14
305 Bozi je nazivlju moly, a smrtnim ljudima nju je
Teško iskopati gdje, al' bozima sve je moguće.
Tada u široki Olimp šumovitim otokom onim
Ode Hermija bog; izàtog u Kirkine dvore
Pođem, i srce sve se u mèni mućaše mnogo.
310 Ja ljepokosoj stanem kod vrátā boginji Kirki;
Stajavši časak poviknuh, a boginja čuje mi poklič,
Ona iziđe odmah i vrata sjajna otvoriv
Zovne me, a ja pođem za njome, al' u srcu tužan.
Kad me dovede, na stolac sa srebrnim klincima krasni,
315 Umjetni posadi mene, pod nogama podnožje bješe.
Smjesu mi pripravi odmah u vrču zlatnom, nek pijem,
Metne trâve u njèga u dúši mi misleći ò zlu;
Da mi napitak, a jâ ga iskapih, al' ništa mi nȅ bī,
Šibom me udari ona, progovori ì kāžē meni:
320 »»Idi u svinjac i lezi med ostale drugove tvoje.««
Tako mi reče, a nato od bedra britki povučem
Mač ja i navalim na nju, umoriti kanda je hoću.
Ona cikne i k meni polètī te koljena primi,
Stane je jauk, i ove progovori krilate r'ječi:
325 »»Tko li si, otkle si? gdje ti je dom? gdje mati i otac?
Čudim se, gdje te ovaj napitak opčinio nije,
Jer još nikakav čovjek odolio nije napitku
Tome, pošto ga popi i pusti kroz ogradu zubnu.
Ne da se srce tvoje u grudima ničim savladat!
330 Jesi li prometni ti Odisej, za kojeg je ono
Vazda skoròteča bog zlatòštapnī meni kazivo
Da će u lađi crnoj i brzoj od Troje mi doći?
Nego turider mač u korice, pa ćemo onda
Na naš se popeti krevet i zajedno ležat u njèmu,
335 Pak se ljubiti tad i jedno se u drugo uzdat.««
Tako mi reče, a jâ joj odgovorim ì kāžēm ovo:
»»Kako mi, Kirka, možeš govoriti, blag da ti budem,
Kad si mi svinjama drûge načinila u svome dvoru?
A sad lùkāvstvo smišljaš i veliš mi, kad sam ti ovdje,
340 Da u ložnicu idem i na tvoj popnem se krevet,
14
305. Smrtnici nemaju za tu čarobnu biljku nikakva imena jer je uopće ne poznaju: i biljka i njezino ime
pripadaju carstvu priča. Ime su Grci dovodili u vezu s glagolom molyein — oduzeti snagu, pa bi prema
tome moly bilo sredstvo koje oduzima čaroliji moć djelovanja.
120