Page 119 - Odiseja
P. 119

Homer: Odiseja



            245                  Glas i nemili udes drugóvā javit želéći.
                                 Ali kod sve mu želje izustiti ne bi moguće
                                 Riječ ni jednu, jer tuga golèma mu zgodila srce;
                                 Suze mu provru iz oči, a duša mu viđaše tugu.
                                 A kad ga stanemo svi da pitamo čudeć se tome,
            250                  Onda nam nevolju kaže drugóvā ostalih svojih:
                                 »»Kako si dični reko, Odiseju, iđasmo šumom;
                                 Lijepe dvore u dolu na ograđenome mjestu
                                 Nađosmo sazidane od tesana kamena sama.
                                 Tu je nekakva tkala i pjevala uza stan glasno,
            255                  Boginja ili žena, a oni se oglase njojzi.
                                 Ona iziđe odmah i vrata otvori sjajna
                                 Te ih pozove, a oni ludáci pođoše za njom,
                                 Samo ne htjedoh ja, jer pr'jevaru nekakvu slućah.
                                 Njih je nestalo sviju; iàko dugo sjedéći
            260                  Ìzglēdāh, ali se više ni jedan pokazao nije,««
                                    Tako nam reče, i jâ sa srebrnim klincima mjeden
                                 Velik bacim nȁ pleći mač te uzmem još ȉ lūk
                                 Pa Eurìlohu rečem, nek putem vodi me istim,
                                 A on mi koljena primi objèručkē, uzme me molit,
            265                  Stane ga jauk i ove progovori krilate r'ječi:
                                    »»Onamo neću ići, ne goni me, ostav' me ovdje,
                                 Jer znam, gojenče Zeusov, ni sâm da se vratiti nećeš
                                 Nȉ drūga kojeg dovèsti, već bjȅžimo brže odavde.
                                 Što nas imade još, i crnom uklon'mo se danu!««
            270                     Tako mi reče, a jâ mu odgovorim ì kāžēm ovo:
                                 »»Ti Eurìloše, s ovog ne ìdi nikuda mjesta,
                                 Već tu uz lađu pij uz koritastu i jedi,
                                 A ja odlazim sam, jer velika nagoni nužda.««
                                    Tako rečem i tada od vode i òd lāđē odem.
            275                  A kad po dolu se svetom nahodih i htjedoh veće
                                 Doći do velikih dvora biljarice Kirke, u súsret
                                 Onda mi Hermija dođe zlatòštapnī sličan mladiću,
                                                                           13
                                 Kojemu brada tek niče, mladiću najljepše dobi,
                                 On mi dođe u súsret, kad stupah Kirkinu domu,
            280                  Stisne mi ruku i ovu izustivši besjedu reče:
                                 »»Kamo si, nesretniče Odiseju, po brdu pošo
                                 Sam, ne poznájūći mjesta? U svinjac čvrsti je Kirka
                                 Kao i druge svinje zatvorila drugove tvoje.
                                 Ideš li izbavit njih? al' da ćeš se ì sām povratit,
            285                  Toga ti ja ne velim, već ostat ćeš, ì drugī gdje su.
                                 Ali daj, da odà zla oslobodim, izbavim tebe.
                                 Dobra evo ti trava, u dvorove Kirkine s njome
                                 Idi, i ona će crni od glave dan ti odvratit.
                                 Sve ću ti Kirkine sada razložiti opake pletke:
            290                  Smjesu će pripravit ona i ù jela metnut će trâve,
                                 Ali te neće moći zbog dobre trávē opčinit,
                                 Koju ću sada ti dati, i kazat ću sve, što ti treba.
                                 Kada te predugom šibom ljepòkosā udari Kirka,

                   13  278. Antički su umjetnici prikazivali Hermiju uglavnom prema ovom Homerovu opisu.

                                                                                                       119
   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124