Page 118 - Odiseja
P. 118

Homer: Odiseja


                                 Glasno plakahu oni i bujne ronjahu suze,
                                 Ali im njihovo nije pomòglo ridanje ništa.
                                 Tada pobrojih ja nazuvčáre drûge, razdvojih
                                 Udvoje njih i dadoh čelòvođu svakome d'jelu,
            205                  Jednima ostanem ja, a bogoliki drugim Eurìloh.
                                 Zatim u mjedenom šljemu prom'ješasmo ždrȅbove brzo.
                                 I Eurìlohu ždrijeb junačini napolje skoči;
                                                                          11
                                 Tad on pođe, a za njim drugara dvadeset i dva
                                 Plačuć, al' ì mī stasmo da tužimo ostav izà njīh.
            210                  Kirkine dvore u dolu na ograđenome mjestu
                                 Nađoše sazidane od tesana kamena sama.
                                 Okolo njih su lavi i gorski vukovi bili,
                                 Koje je ona bila opčinila činima hudim.
                                 Oni na ljude nisu nal'jetali, nego isprèd njīh
            215                  Ustajali i svojim repòvima vijali dugim.
                                 Kao što repom psi, kad gospodar dolazi s gozbe,
                                 Mašu, jer zalogájā donèsē im svaki put slatkih:
                                 Tako su mahali vuci oštrònoktī ì lavi repom
                                 Oko drugóvā, a oni pobòjē se zvjeradi ljute.
            220                  Drugovi došavši Kirki ljepòkosōj boginji stanu
                                 Njojzi pred vrata i glâs joj iznútra začuju l'jepi;
                                 Ona ȕza stān tkaše božànskī i pjevaše pjesmu,
                                 Tanahno, ljupko, sjajno ko ì drugē boginje tkaše.
                                 Njima započne Polit govoriti glava junákā,
            225                  Najčestitiji on je i mèni najdraži bio:
                                 »»Ovdje nekakva tka, o drugovi, ȕza stān velik
                                 Lijepo pjevajući, sve dvor joj od pjevanja ječi;
                                 Ili je boginja to il' žena, oglas'mo se njojzi.««
                                    Tako im reče, a oni glasovito poviknu Kirki,
            230                  Ona iziđe odmah i vrata otvori sjajna
                                 Te ih pozove, a oni ludáci pođoše za njom;
                                 Samo Eurìloh osta, jer pr'jevaru slućaše neku.
                                 Pošto ih bješe uvèla, na stóce ih i naslonjače
                                 Posadi, smiješa sira i žućkastog meda u vinu
                                             12
            235                  Pramnejskom  ȉ brašna ȕspē i ù jela nàmećē njȉma
                                 Pogubnih trava, da posve zaborave očinsku zemlju.
                                 Pošto im sve to dade, i ispiju oni, tad šibom
                                 Ona udari njih i u svinjce pozatvara odmah.
                                 T'jelo im bude svinjsko, i glava i čekinje ȉ glās,
            240                  Samo im ostane razum čovjèčjī, kakav je bio.
                                 Tako su zatvoreni drugári plačuć, a Kirka
                                 Njima sladuna naspe i žira, k tome i dr'jenka,
                                 Neka ko ì drugē svinje zemljòleže jedu i oni.
                                    Nato Eurìloh k lađi dotèčē brzoj i crnoj


                   11
                     208. Budući da je Euriloh imao 22 pratioca, iznosio je cjelokupan broj Grka zajedno s Eurilohom i Odi-
                   sejem 46. U Kikonaca izgubio je Odisej iz svoje lađe 6 ljudi, u Kiklopa također 6, a u Lestrigonaca 1 čov-
                   jeka, svega 13 ljudi. Prema tome na odlasku od Troje bilo je na lađi svega 59 ljudi. Posada broda u Home-
                   rovo doba kretala se između 50—120 ljudi.
                   12
                     235. Oštro, teško i hranljivo pramnejsko vino, crvene boje, upotrebljavali su Grci još u potonje vrijeme
                   kao lijek; ime je dobilo po brdu Pramne na otoku Ikariji.

                                                                                                       118
   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123