Page 188 - Odiseja
P. 188

Homer: Odiseja


                                                     21
            420                  Kad je bijelila jednoć,  oblèžī je, obljubi jedan
                                 Uz lađu koritastu, a ženama slabima srce
                                 Stvar premamljuje ta, ma bile inače dobre.
                                 Onda je pitaše, tko je, odáklē je došla, a ona
                                 Ù istī čas mu kaže za visoku očevu kuću:
            425                  »»Dičim se, iz grada da sam iz Sidona obilnog mjeđu,
                                 Kći sam Arìbasa ja bogataša velikog tamo,
                                 Ali me ugrabiše hajduci tafski, kad s polja
                                 Iđah jedamput kući, dovedu me amo i u dom
                                 Čovjeku onom prodadu i c'jenu dobiju dobru.««
            430                     Onaj, što ju je kradom obljubio, prozbori njojzi:
                                 »»Ne bi li s nama se ti povratiti hotjela kući,
                                 Da dom svojega oca i matere visoki vidiš
                                 I njih, jer žive ti još, i bogate kažu ih ljudi?««
                                    Na to besjedu njemu ovakovu prihvati žena:
            435                  »»Neka bude, al' vi se zakun'te, brȍdāri, meni
                                 Zakletvom, da ćete mene dovèsti do doma zdravo.««
                                    Tako im reče, a oni po želji joj svi se zakunu.
                                 A kad se veće zakunu i kada zakletvu svrše,
                                 Onda besjedu njima ovakovu započne žena:
            440                  »»Sada muč'te, i odsad nek riječ mi ne pisne nigdje
                                 Od vaših nitko drugóvā, il' zašto na ulici mene
                                 Ili na izvoru gdje, da ne bi ù kuću tkogod
                                 Starcu otišao reći, a tada bi starac posúmnjō
                                 Pa bi me zakovo teško, a vama bi zasnovo propast.
            445                  Pamtite ovu riječ i žur'te se robu razm'jenit,
                                 A kad vam lađa bude već puna svakakva blaga,
                                 Onda mi brzo glas u dvorove javite o tom,
                                 Jer ću vam don'jeti zlata, kolìkō mi pod ruke dođe,
                                 Ì drugū drage volje brodarinu ja ću vam dati,
            450                  Jer ja dječaka sada u gospodskom odgajam domu,
                                 On je pametan već i izlazi napolje sa mnom,
                                 Njega ću na lađu dovest, a golemu on će vam c'jenu
                                 Don'jeti, kad ga prodáte u narod jezika drugog.««
                                    Kada im kaže to, u dvore se lijepe vrati,
            455                  A Feničani kod nas zadržē se godinu c'jelu,
                                 Trgujuć mnogo su blaga u prostranu zgrnuli lađu.
                                 Lađa kad koritasta za polazak krcata bješe,
                                 Onda pošalju oni glasnika, ženi da javi.
                                 Prèpreden čovjek dođe u dvorove mojega oca
            460                  Zlatni noseći đèrdān isprènīzān elektrom mnogim.
                                 Robinje taj su đerdan u domu s gospodom majkom
                                 Razgledavale pomno i pipale rukama njega
                                 Nudeći c'jenu, a čovjek šutèćkē namigne onoj.
                                 Pošto joj namignu on, u koritastu se lađu
            465                  Vrati, a ona mene izvèdē za ruku uzev.
                                 Ona u tr'jemu stole i na njima vrčeve nađe,




                   21  420. »kad je bijelila jednoć«, tj. otišla je na morsku obalu da pere rublje.

                                                                                                       188
   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192   193