Page 203 - Odiseja
P. 203

Homer: Odiseja


                                 Zaplakav ona mu dođe u súsret, pa ì drugē tad se
                                 Stanu mukòtrpnīka Odiseja robinje skupljat,
             35                  Pozdrave ga i glâvu, ramèna mu ljubiti stanu.
                                 I Penelopa mudra iz odaje iziđe svoje
                                 Na Artèmidu nalik il' nà zlātnū na Afroditu:
                                 Zaplače i svog milog obujmivši rukama sina
                                 Stane mu ljubiti glavu i ȍbje lijepe oči;
             40                  Stane jaukat i ove progovori krilate r'ječi:
                                 »Tu li si, sunašce drago, Telèmaše! vidjeti tebe
                                 Više mislila nisam, otìšao kako si u Pil,
                                 Štogod za oca da čuješ, al' potajno, bez volje moje.
                                                                            1
                                 Nego mi istinu kazuj, što ugleda očima svojim.«
             45                     Razumni na to njoj Telèmah odgovori ovo:
                                 »Nemoj me, majko, na plač navoditi, nemoj mi srce
                                 Moje u grudima dirat, kad prijekoj smrti umakoh.
                                 Nego se daj opèri i odjeću čistu obuci,
                                 Pa ti sa dvorkinjama uzađi u sobe gornje,
             50                  Bozima svima obríći, da uspješne ćeš hekatòmbe
                                 Žrtvovat, naplatu Zeus naplatio ne bi l', a jâ sad
                                                                    2
                                 Na mjesto zborno idem, da amo tuđinca  pozovem,
                                 Koji je došao sa mnom iz Pila, kad ovamo brodih,
                                 Njega s bogolikim svojim drugòvima pred sobom poslah,
             55                  Pireju rekoh, u svoju nek kuću njega povede,
                                 Usrdno neka ga časti i miluje, ì sām dok dođem.«
                                    Tako joj reče, a majka ni jedne ne izusti r'ječi;
                                 Ona se òperē čisto i odjeću čistu obuče,
                                 Bozima obrekne svim, hekatòmbe uspješne da će
             60                  Žrtvovat, ne bi li Zeus naplatio naplatu možda.
                                    Iz kuće iziđe tada Telemah mjedeno koplje
                                 Držeć u ruci i do dva brzònogā pseta za njime.
                                 Njega božanskom milotom Atena obaspe svega,
                                 I kad stupaše bliže, tad njemu se divljahu ljudi.
             65                  Junački oko njèga sakupljat se stanu tad prosci
                                 Riječi zboreći l'jepe, al' radeći njemu o glavi.
                                 Ukloni se Telèmah prosácā mnoštvu i ode,
                                                           3
                                 Gdje je sjedio Mentor i Antif  i Halitèrso,
                                 Koji su drȕgovāli sa ocem njegovim davno,
             70                  I tu sjedne, a oni o svemu ga pitati stanu.
                                 K njima se približi uto i Pirej, kòpljanīk slavni,
                                 Vodeći na mjesto zborno tuđinca kroz grad; Telemah
                                 Nije se tuđio dugo od njèga, već pristupi k njemu.
                                 Pirej Telemahu prvi progovori besjedu ovu:
                                                                         4
             75                  »U kuću k meni opremi, Telemaše, ženskinje  svoje,
                                 Da ti pošaljem dare, što dade ih meni Menelaj.«
                                    Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo:


                   1
                     44. »što ugleda očima«, tj. sve što si doživio na putu.
                   2  52. »tuđinca«, tj. Teoklimena.
                   3
                     68. Antif, sin Egiptijev, spomenut je u 2. pjev. st. 19. kao drug Odisejev, koga je Polifem ubio i pojeo za
                   večeru; čini se da je pjesnik ovdje zamijenio sina i oca.
                   4  75. »ženskinje« — misli na sluškinje.

                                                                                                       203
   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208