Page 201 - Odiseja
P. 201

Homer: Odiseja



            440                  Jer ću ovo ti reći, i tako će doista biti:
                                 Odmah će crna mu krv po koplju mojem potèći!
                                 Jer je i mene Odisej gradòbija metao nekad
                                 Često na koljena svoja i u ruke davo je meni
                                 Pečenog mesa on i crvenog vina mi pružo.
            445                  Zato je meni Telemah od sviju najdraži ljudi,
                                 I ja mu velim, nek ništa prosácā on se ne boji,
                                 Od njih mu nema smrti, a od boga neće umàći.«
                                    Tako mireć je reče, a sâm je Telemahu propast
                                 Spremao; kraljica nato u blistave u sobe gornje
            450                  Ode i za dragim mužem Odisejem plakati stane,
                                 Dok joj sjajnòokā sankom Atena ne ospe kanje.


                                      17. Eumej se vraća k Odiseju. 452—481.


                                    Navečer tek se divni k Odiseju povrati svinjar
                                 I k sinu njegovome; obojica upravo stojeć
                                 Spremahu večeru zaklav od jedne godine krme.
            455                  Tada k Laèrtovu sinu Odiseju stupi Atena,
                                 Palicom udari njega i opet ga učini starcem,
                                 Kukavno baci na nj odijelo, da ga zamotriv
                                 Ne bi poznao svinjar, da ne bi Penelopi umnoj
                                 Išao javiti to ne mogavši u srcu sakrit.
            460                     Njemu Telemah prvi ovakovu besjedu reče:
                                 »Došo si, Eumeju divni! što govore ljudi po gradu?
                                 Jesu l' se oholi prosci iz zasjede vratili svoje?
                                                                             12
                                 Ili još vrebaju tamo na mène, da l' ne idem kući?«
                                                                        13
                                    Na to si, Eumeju, ti o svinjaru, rekao ovo:
            465                  »Grâdom pròlazēći ne hòtjeh pítati zà tō
                                 Ni istraživat, već srce nagonilo me je moje,
                                 Kako donesem glas, da se opet ovamo vratim.
                                 Sa mnom se sasto i tvojih drugóvā brzo oglàsnīk,
                                 Koji je prvi glas dojavio materi tvojoj.
            470                  Ì drugō nešto ti znam, jer ugledah očima svojim:
                                 Poviše grada, tamo, brežuljak gdje Hermijin stoji,
                                 Bio sam prolazio, kad brzu lađu uočih,
                                 Ù našu ulazi luku, a mnogo ljudi je ù njōj,
                                 Prepuna dvoreznih je kopáljā i štítōvā lađa;
                                                   14
            475                  Pomislih, da su oni,  al' opet upravo ne znam.«
                                    Reče, i na to se čili i jaki Telemah nasmije
                                 Pogledav svojega oca, al' tako, da ne vidje svinjar.
                                 Pošto posao svrše i večeru spreme, tad stanu
                                 Jesti, i srcu im se ne premakne jednake gozbe;
            480                  A kad za jelom već i za pićem namire žudnju,
                                 Sjete se počinka ì sna blagòdat stanu uživat.



                   12
                     463. To je ironično rečeno.
                   13
                     464. Apostrofa; vidi 14. pjev. st. 55.
                   14  475. »oni«, tj. prosci koje je spomenuo Telemah u st. 462.
                                                                                                       201
   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205   206