Page 202 - Odiseja

Homer: Odiseja

SEDAMNAESTO PJEVANJE

(39. dan)

Telemah se vraća u grad Itaku.

1. Telemah ide u grad. 1—27.

A kad ranoranka zora ružoprsta osvanu veće,
Onda Telemah sin božanskog Odiseja mili
Na noge potplate krasne privéza ȉ uzē zatim
Ubojno kopije, a ono u ruci mu stajaše zgodno.
5 U grad hiteći on svinjaru prozbori ovo:
»U grad idem ti, oče, da mati vidi me moja,
Jer se ona, mislim, okaniti strašnoga plača
Ì tūžnīh suza neće, dok ne vidi mene kod sèbe.
A sad nalažem tebi ovako: u grad tuđinca
10 Ovoga nesretnoga odvedi, neka bi ondje
Prosio hranu, pa vina će vrč i pšeničkog hljeba
Dati mu po volji tko, a k sebi ja ti ne mogu
Ljude primati sve, kad sam ì sām tužan u duši.
Srdi l' se na to ovaj tuđinac, njemu će biti
15 Samome gore, al' meni govorit je istinu milo.«
Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:
»Dragiću, ni ja se sâm zadržavati dulje ne želim.
Bolje da ne prosi prosjak po zaselku, već nek po gradu
Prosi, pa će mi tko udijeliti po volji štogod;
20 Jer mlad nisam tolìkō, u oboru ostajuć ovom
Da izvršujem sve, što starješina naloži meni.
Idi, a ovaj će mene povèsti, kome si reko,
Čim se ogrijem ognja, i kako prigrije sunce;
Ta odijelo je jadno na mèni, pa bi me rânī
25 Mogao ubiti mraz, a grâd je, velíte, daleko.«
Tako Odisej reče, te oborom prođe Telemah,
Prođe koračajuć brzo i proscima snujući b'jedu.

2. Telemah s Teoklimenom kod Penelope. 28—165.

A kad dođe u dvore, u kojim se stanuje zgodno,
Koplje uz široki nasloni stup i ostavi ondje,
30 Zatim kameni prag prestupivši stupi unútra.
Njega dadilja prva od sviju Eurìklija spazi,
Koja je upravo rukom pokrivala umjetne stoce.

202