Page 224 - Odiseja

Homer: Odiseja

Kroz kuću bježati nagnu, i koljena klonuše svakoj
Od stra, jer mislile su, od zbíljē sve to da reče.
A on uz sv'jećnjake ovdje uz goruće ostade sv'jetleć,
Sve ih gledaše stojeć, a u srcu druge je misli
345 Prevrto, koje se sve izvršiše poslije redom.

B. Odisej i Eurimah. 346—428.

Proscima junačkima Atena nȅ dā, da posve
Ùstēgnū se od gŕdnjē srdòbōnē, kako će više
Jad Laèrtovu sinu Odiseju u srce ući.
Njima Polibov sin Eurìmah govoriti poče —
350 Dražeć Odiseja divnog i drugove nasmija svoje:
»Preslavne kraljice prosci, oj čujte me, što ću vam reći,
Neka vam nešto rečem, što srce u grudma mi kaže:
14
Nije bez boga taj u Odiseja došao kuću;
Eno se žarki luč sa glave njegove sv'jetli,
355 Kako se meni čini, — kad na njoj nì dlakē nema!«
Rekavši to gradòbiji on Odiseju reče:
»Bi li nadničit ti, o tȕđīnče, htio, da tebe
Uzmem na polje vrlo daleko, — a platit ću dosta,
Da mi sakupljaš trnje i visoko drveće sadiš?
360 Tu bih ti hrane ja cijelu godinu davo
I oblačio ja i tebe obuvo bih onda.
Ali si svikao tî nevaljalstva, pa ti se neće
Raditi htjeti, već voliš prosjáčit po narodu svuda,
Kako bi dobio što, da nenásitnī napuniš trbuh.«
365 Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:
»Da se ògledat tî, Eurìmaše, hoćeš u poslu,
Gdjegod na livadi sa mnom, u proljetno kadgod vrijeme,
Kad se udulje dani, krivùljastū kosu da ì jā
Ì tī imámo u rùkū i tako da stanemo radit
370 Natašte, dok se dobro unòćā, a trave je mnogo;
Il' ja s najbolja dva da imadem orati vola,
Koji su oba bijeli, visòki i siti trave,
Jednako jaki, vršnjaci, a snaga im neće malaksat,
Četir' da jutra su zemlje, da pod plugom gruda se sipa,
375 Ej da vidiš me tad, povúći da li bih brazdu
S kraja mogao na kraj! Da danas ratom odáklē
Udari Zeus, te štît i kòplja dva ja da imam
I šljem mjedeni sasvim, što stoji čvrsto na čelu,
15
Pa da med prvim tî me ratnicima ugledaš tada,
380 Ne bi se meni lje zbog želuca mojega rugo!
Nego si ob'jestan tî i neprijazan si vrlo
Ì negdje misliš, da velik i silan si, što si u društvu
S nekolicinom i onih, što nisu dobri junaci.

14
353. »Nije bez boga«, tj. zacijelo s božjom voljom; to je litota.
15
376—379. Očito nezgodna interpolacija jer se Eurimah u st. 362. ne ruga Odisejevoj kukavštini, nego
lijenosti.
224