Page 239 - Odiseja

Homer: Odiseja

Ali ljudima nije mogúće ne spavati nikad,
Jer su besmrtni bozi na zemlji žitòrodnōj ovoj
Svakome postavili čeljadetu smrtnome način.
Zato ti ì jā idem, o tuđinče, u sobe gornje,
595 Pa ću u krevet leći, što odonda meni je tužan,
Te ga sùzama kvasim, otkàdā je divni Odìsēj
Pošao zlosretni grad nepomènīk vidjeti Ilij.
Tamo ću počinuti, a tî ćeš u kući leći,
Na zemlju prostri što, il' neka ti namjeste krevet.«
600 Rekne i u sobe gornje u blistave ùzāđē ona,
Ali ne sama, već uz nju i dvorkinje uzađu njene.
U sobe gornje ona sa dvorkinjama uzàšāv
Plakati za mužem stade za svojim Odisejem dragim,
Dok joj sjajnòokā sankom Atena ne ospe kanje.

239