Page 271 - Odiseja

Homer: Odiseja

»U srcu raduj se, stara, ustegni se, ciktati nemoj,
14
Jer pocikivat je grijeh nad poklanima nad ljudma.
Ove je božja sudbina savladala ì njihna zloća,
Jer ne čašćahu nikog od ljudi od pozemljárā,
415 Nȉ rđu, a ni junaka valjána, kad k njima bi došo.
Zato ih suđenje njihno i snašlo bezakonja radi.
Nego mi deder žene izbroji po kući ovoj,
Koje preziru mene, a koje su nevine od njih.«
Njemu odgovori na to Euriklija dadilja mila:
420 »Evo ću istinu tebi, o sinko, kazati sada.
U kući tvojoj imade pedeset ženskijeh glava,
Robinja, koje smo mi naučile poslove radit,
Vunu grebenat i činiti sve, što pripada službi;
Dvanaest od njih u svemu na besramnost daše se svaku
425 Koje ne časte ni mene ni same Penelope mudre.
Sin ti je odrasto istom Telèmah, a mȁti mu nije
Htjela dopustit, da ženskinju on zapov'jeda kućnom
Nego da pođem sada u blistave u sobe gornje,
Gdje ti je ženu bog uspavao, dà jāvīm njojzi.«
430 Njoj odgovarajuć ovo Odisej dosjetljivi reče:
»Kràljicē jošte ne búdi, već ovamo žene pošalji,
Koje su nedjela grdna u domu radile dosad.«
Tako starici reče, a ona iz dvòranē ode
Ženama onim kazat i potjerat brže da idu.
435 Tada svinjara k sebi Odisej ȉ sīna zovne
I govedára, te njima progovori krilate r'ječi:
»Počnite sad mrtvace iznosit i ženama kaž'te,
Zatim prekrasne stoce i stolove vodom oper'te
Spužvama šupljikastim od nȅčīsti otrite svake.
440 A kad mi uredite već c'jelu kuću, izved'te
Onda robinje vî iz dvòranē građene tvrdo
Izmed kućerka njih i dvorišne ograde dobre
Sjecite mačevima dugòsjeklīm, dušu iz sviju
Dokle ne izvadite, da ne misle više na ljubav,
445 Što su je imale s prosci sve kradom se ljubeći s njima«
15
Tako im reče, a uto i rȍbīnjā eto na iskup.
Jecaju strašno, i suze iz očiju bujne im teku.
Najprije pomorene iznositi stanu mrtvace,
Pa ih pod trijem meću od zatvorenoga dvora,
450 Jednoga do drugog meću mrtvàca, — goni Odisej
I naređuje sve, a one prekò voljē nose.
Zatim prekrasne stoce i stolove òperū vodom,
Spužvama šupljikastim od nȅčīsti obrišu svake;
Onda Telemah, govèdār i svinjar gvozdene uzmu
455 Lopate ì njima pod od dvòranē građene tvrdo
Očiste; smet su iznosile van i bacale žene.
I kad dvòranu tako već c'jelu urede oni,

14
412. Isti etički princip sadržan je u poznatoj latinskoj izreci »de mortuis nihil nisi bene«.
15
446. Čim su ugledale okrvavljenu dvoranu punu mrtvih prosaca, robinje su se stisnule jedna uz drugu
bojeći se kazni.
271