Page 275 - Odiseja

Homer: Odiseja

Nego k milome ipak otiđimo mojemu sinu,
Mrtve da vidimo prosce i onoga, koji ih ubi.«

B. Prvi razgovor između muža i žene. 85—110.

85 Reče i siđe nato Penelopa iz soba gornjih
U srcu misleći mnogo, bi l' pitala muža s daleka,
Il' bi mu odmah glavu poljubila, primila ruke.
Pa kad Penelopa uđe prekò praga kamenog veće,
Prema Odiseju ona uz òganj se posadi žarki
90 Ùz drugī zid, a Odìsēj uz visoki uz stup sjedéći
Strmo gleda i čeka, prozbòriti hoće l' mu štogod
Snažna njegova žena, kad očima ugleda njega.
Ona múčāše dugo i sjeđaše, čudo je snáđe,
Sada bi poznala njega po njegovu obličju jasno,
95 Sad ga poznala ne bi, jer bijaše ružno odjeven.
Grdnu izusti riječ Telemah ì kāžē njojzi:
»Mati, nemati moja, ej baš si neljupka srca!
Što se daleko držiš od oca? zašto uz njèga
Ne sjedneš ovdje, razbírat i pitati zašto li nećeš?
100 Drugoj ne bi ženi podnèslo srce da sjedi
Od muža svojeg daleko, kad zala mnogo pretrpjev
Iza dvadeset ljeta na postojbinu joj dođe!
Ali je srce svagda u tèbe od kȁmena tvrđe.«
Mudra Penelopa njemu ovako odgovori na to:
105 »Čȕdī se, dȉjete moje, u grudima mojima srce,
Te ja ne mogu riječ izustiti, pitat ne mogu
Niti pogledat mogu u lice. Ako je zbilja
Ovo Odisej i kȕći povratio se, još bolje
Mi se možemo dvoje upoznati, jere imámo
1
110 Nâs dvoje znakove tajne, za koje nè znajū drugi.«

C. Odisej naređuje svirku i ples. 111—152.

Reče i na to se divni stradálac Odisej nasmije
I on Telemahu odmah progovori krilate r'ječi:
»Pusti, Telemaše, majku, u dvòrani neka me pita
I neka kuša mene, jer ì boljē još će me poznat.
115 Što sam prljav i loše odjeven, zato me ona
Prezire, zato i veli, da mûž joj nisam. Al' dajmo
Mislimo, kako bi sve se učiniti najbolje moglo.
Jer kad čovjeka jednog u narodu ubije tkogod,
Kojino pomoćníkā ne ìmā za sobom mnogo,
120 Bježi ostavivši i svȍjāt i očinsku zemlju.
2
A mi potporu gradsku pomorismo, najbolju momčad,
Što je na Itaci bješe, ded promisli o tome i sam.«

1
110. »znakove tajne« — misli se tajna bračnog kreveta, o čemu se govori u st. 188. i d.
2 121. »potporu gradsku«, tj. svu mladež plemićkih porodica na Itaci.

275