Page 267 - Odiseja
P. 267

Homer: Odiseja



            230                  U strašnoj borbi si poklo, i Prijamov savjetom tvojim
                                 Širokih ulica grad Ahejci osvojili bjehu,
                                 A sad na domu već svom i imanju pred proscima kukaš,
                                 Što ti junaštva treba! al', dragane, stupider k meni,
                                 Pogledaj, Alkimov sin da znadeš kakav je Mentor
            235                  Među dušmanskim ljudma, kad dobra vraćati treba.«
                                    Reče Atena, al' jošte ud'jeliti pobjedu ona
                                 Odlučnu ne htje, već htjede Odiseja divnog i sina
                                 Naočitog mu vidjet junáštvo, vidjeti snagu.
                                                                     10
                                 Odmah zatim na krov polètī čađave kuće
            240                  Ì sjednē tamo nalik učiniv se na pticu lastu.


                                           b. Prosci svi pobijeni. 241—329.

                                    Sin Damàstorov stade Agèlaje hrabriti prosce,
                                 Stade ih hrabrit Eurìnom, Amfìmedon i Demoptòlem,
                                 Još i Poliktorov sin Pisàndar ì hrābrī Polib,
                                 Jer ti od sviju prosaca junaci najbolji bjehu,
            245                  Koji življahu još i za život se borahu jošte,
                                 A druge već je luk savladao ì gūstē str'jele.
                                 Tada Agèlaje proscem progovori ovo im veleć:
                                 »Prijatelji oj mili, ustegnut će ovaj sad čovjek
                                 Svoje već krute ruke, jer Mentor je od njeg otìšō
            250                  Iza hvastanja praznog, i ovi su ostali prazni
                                 Ispred vrata; ne bac'te sad skupno dugačka koplja,
                                 Nego najprije nas šestorica bac'mo, Kronìōn
                                 Ne bi l' nam dao pogodit Odiseja ì slavu steći,
                                 Za druge nije nas brige, kad ovaj padne jedàmpūt.«
            255                     Tako im reče, i oni po njegovu svi nagovòru
                                 Bace koplja želéći pogodit, al' ne da Atena.
                                 Jedan zabode koplje u dovratnik građene tvrdo
                                 Dvòranē, drugi opet u vrata složena čvrsto,
                                 Jasenovača teška i mjedena nekom se u zid
            260                  Zabi; i hicima kad se prosaca uklone ònī,
                                 Onda im besjedu počne Odisej, divni stradálac:
                                 »Prijatelji oj mili, sad ì jā bih rekao nama,
                                 U guste prosce koplja da bacimo, koji nas žele
                                 Ubiti nakon sviju bezakonja pređašnjih svojih.«
            265                     Tako im reče, i oni tad oštra izmetnu koplja
                                 Pravo smjerajuć svi; Demoptòlema ubi Odisej,
                                 A Eurìjada zgodi Telemah, a Elata svinjar,
                                 A Pisàndra ubi govèdār izmetnuv koplje.
                                                                           11
                                 Tada sa golemom svi sa zemljom sastave zube,
            270                  Te se dvòrani u kut povuku žîvī, — a ònī
                                 Skoče unútra tad, iz mrtvácā povade koplja.
                                    U njih četvoricu po drugi put izbaciše prosci
                                 Oštra koplja želéći pogodit, al' ne da Atena,

                   10
                     239. »čađave kuće« — od dima s kućnog ognjišta i luči jer kuća u Homerovo doba nema dimnjaka.
                   11  269. »sa zemljom sastave zube«, tj. mrtvi licem padoše na zemlju.

                                                                                                       267
   262   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272