Page 91 - Odiseja
P. 91

Homer: Odiseja


                                                                            8
                                 Jedini mene je od svih nadstr'jeliti mogo Filòktēt
            220                  Na polju trojanskome, kad str'jeljasmo tamo Ahejci;
                                 A od ostalih sviju valjaniji ì boljī ja sam,
                                 Kakvi su smrtnici danas na zemlji, hljebac što jedu.
                                 A sa starijim ja se junacima borio ne bih,
                                 Ni sa Heraklom ne bih ni s Euritom Ehalskim bome,
            225                  Koji se nadstreljívat i s vječnim bozima znahu;
                                 Zato je umr'o naglo i nije dočekat mogo
                                 Starosti velike Eurit u dvoru svojem, jer njega
                                 Srditi ubi Apòlōn, što i njeg nadmètat se zvaše.
                                 Kopljem hitati znam, kolìkō drugi ni str'jelom.
            230                  Samo bi, bojim se, koji Feáčanin mogo natrčat
                                 Mene, jerbo me odveć nagrdiše valovi mnogi,
                                 Te se i izmučih njima, jer nisam dovoljne njege
                                 Imao u lađi svojoj, te klecat mi koljena staše.«


                                        B. Kolo; pjevanje; plesači. 234—384.


                                    Tako im reče, i oni umuče svi i zašute,
            235                  Samo Alkìnoje njemu odgovori na to ovako:
                                 »Kada međù nama ti, o tuđinče, govoriš milo
                                 Te nam junaštvo hoćeš pokazati, koje te prati,
                                 Srdit, na rvalištu, što ovaj te podraži čovjek;
                                 Nikakav čovjek tvoga junaštva kudio ne bi,
            240                  Koji pameću svojom govòriti znade što valja.
                                 Nego poslušaj sada i mene, da poslije možeš
                                 Kazati vitezu drugom, u dvorima kada se svojim
                                 Gostio budeš sa ženom i djecom, koju imadeš,
                                 Sjeti se našeg junáštva, i kakve je i nama Zeus-bog
            245                  Dao vještine već od otácā naših po redu.
                                 Pesničari ti nismo nezázorni, a ni rvači,
                                 Nego nogama brzo trčimo, lađari smo prvi;
                                 Vazda je draga nam gozba i kitara, kolo i râdi
                                 Mi smo se preoblačit i kupat se toplo i spavat.
            250                  Nego dederte vi, o feački ȉgrāči prvi,
                                 Pòigrājte, tuđinac nek taj prijatèljima rekne,
                                 Kada se povrati kući, kolìkō smo bolji od sviju,
                                 Gdjegod se brodi, il' igra il' trči, gdjegod se pjeva.
                                 Neka vas koji potrči i formingu neka donese
            255                  Zvonku Demòdoku sada, u dvorima negdje je našim.«
                                    Tako bogòlikī reče Alkìnōj, i glàsnik se diže
                                 Da iz kraljeve kuće donese formingu šuplju.
                                 Odabranih se devet iz naroda sudija digne,
                                 Koji činjahu sve u igrama dobro, i oni
            260                  Uravne za kolo prostor i rašire za igre prostor.
                                 Glasnik pristupi bliže Demòdoku noseći zvonku
                                 Formingu, i on pođe usrèd skupa; okolo njega

                   8
                     219—232. Smatra se da su ti stihovi kasnije umetnuti jer Odisej još ne može ovdje govoriti o svojem sud-
                   jelovanju u trojanskom ratu, a osim toga postoji očito protivurječje između st. 230 i d. i st. 206.

                                                                                                       91
   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96