Page 89 - Odiseja

Homer: Odiseja

Halij, i slični bogu Klitònēj, Laòdamas s njima.
120 Prvo se ògledaše u trku borci, i njima
Protegnut bijaše put od ograde, kuda će trčat;
Skupa niz polje brzo polètē prašinu vijuć,
Najbolji od njih u trku Klitònēj nezazorni bješe;
Kȍliko nȁ polju mȁzge bez ȍkrēta mȍgū uzòrat,
125 Tòliko prestigne on, do gledáčā došavši, druge.
Onda se stanu borci u rvanju mučnom oglédat,
A tu najbolje sve junake nadrvē Eurìjal,
A u skakanju od svih Amfìjal najbolji bješe,
A u kolutanju bješe Elàtrēj najjači od svih,
130 Valjan Alkìnojev sin Laòdamas pesničar prvi.
A kad svima se već razvèselī borbama duša,
Onda Alkìnojev sin Laòdamas prozbori ovo:
»Nuder, drugovi mili, tuđinca pitajmo ovog,
Borbu li koju zna i razumije? uzrastom nije,
135 Niti bedrima nije, ni nogama, rukama rđav;
Vrata je čvrsta i snage golèmē; mlađahne ima
Jakosti, samo ga zla i nevolje potrše silne,
Jer ja ne znam, što može da oslabi čovjeka više,
Nego što more ga slabi, ma i jak bio veòma.«
140 Njemu odgovori na to Eurijal ì reknē ovo:
»Tu si, Laòdamase, baš pravo besjedu reko;
Sam pristupider k njemu, pozovi ga, očituj volju.«
Kada Eurìjala sin Alkìnojev valjani čuje,
Stupiv usrèd sveg skupa ovako Odiseju reče:
145 »Deder se, tuđinče oče, u borbama ogledaj i ti,
Ako razumiješ koju, a čini se, borbe da znadeš.
Ta slave nema veće junaku, dok život mu traje,
Nego je ona slava, što rukama, nogama steče.
Nego se ogledaj sad i raspršaj sa srca jade.
150 Tvoje putovanje nije daleko; već ti je lađa
Otisnuta od zemlje, i svȉ su drugovi spremni.«
Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:
»Što se, Laòdamase, uzvikaste rûgom na mène?
Više mi leže jadi na duši negoli borbe,
155 Meni, što mnogo postradah i koji se izmučih mnogo,
A sad u vašoj sjedim u skupštini povratka željan,
Zato se kralju ja ì čitavom narodu molim.«
Njemu odgovori na to Eurìjal ovako ga dražeć:
»Ti se, tuđinče, meni ne činiš nalik na onog,
160 Koji je borbama vješt, među ljudima kakvih je mnogo,
Nego si nalik na onog, što u lađi punoj vesala,
Brodi, poglavar mornárā, sve samih trgovnih ljudi,
Misliš na tovarenje i staraš se za robu samo,
Na dobitak si brz, a na borca naličan nisi.«
165 Mrko ga gledne Odisej dosjetljivi ì reknē ovo:
»Prijane, pravo ne rèče; na čòvjeka drskog si nalik!
Tako bogovi svima ne davaju ljudima svojih
Ljupkih daróvā ni duše ni uzrasta nȉ zbora dičnog.
Jedan je nȅuglēdan u licu čovjek, al' što god

89