Page 36 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Boumen je zatra`io od Hala da uklju~i displej teleskopa i na ekranu istog ~asa blesnu prore|eno zvezdano
polje. Nije bilo ni~ega {to bi li~ilo na asteroid; sve formacije, ~ak i pod najve}im stepenom uve}anja, predstavljale
su samo bezdimenzione ta~ke svetlosti.
"Uokviri mi metu", zatra`i Boumen. ^etiri slaba{ne, uske linije odmah se pojavi{e, obrazuju}i kvadrat oko
jedne si}u{ne i neupadljive zvezde. Posmatrao ju je vi{e minuta, zapitav{i se da li je Hal mo`da pogre{io; a onda je
uo~io da se ta~kica svetlosti kre}e, toliko sporo da se to jedva moglo razabrati spram zvezdanog zale|a. Bila je
udaljena dobrih pola miliona milja - ali njeno kretanje pokazivalo je da se, mereno kosmi~kim ar{inima, nalazi
gotovo na dohvatu ruke.
Kad mu se Pul pridru`io na kontrolnom mostu {est ~asova kasnije, 7794 bio je stotinama puta sjajniji i
tako se brzo kretao spram zale|a da nije vi{e bilo nikakve sumnje u pogledu njegovog identiteta. Isto tako, on vi{e
nije predstavljao ta~ku svetlosti, ve~ je po~eo da ispoljava jasno vidljiv disk.
Stali su da posmatraj prolaz tog oblutka nebom, isku{uju}i ose}anja moreplovaca na dugotrajnim
krstarenjima, koji promi~u pored obale uz koju ne mogu da se ukotve. Iako su savr{eno bili svesni okolnosti da je
7794 samo be`ivotna i bezvazdu{na gromada, ova ~injenica nimalo nije menjala ono {to su ose}ali. Bila je to
jedina ~vrsta materija na koju }e nai}i sa ove strane Jupitera - do koga ih je razdvajalo jo{ dve stotine miliona
milja.
Posredstvom sna`nog teleskopa mogli su da se osvedo~e u to da je asteroid veoma nepravilnog oblika,
kao i da se lagano okre}e s kraja na kraj. Ponekad je nalikovao na kakvu spljo{tenu kuglu, ponekad je li~io na
veoma hrapavu ciglu; period njegovog okretanja iznosio je ne{to malo vi{e od dva minuta. Postojale su {irolike
mrlje svetlosti i senke razme{tene naizgled nasumce po njegovoj povr{ini; asteroid bi se ~esto zaiskri~io poput
dalekog prozora, kada bi ravni ili izbo~ine kristalnog materijala blesnule, obasjane Suncem.
Hitao je kraj njih brzinom od gotovo trideset milja u sekundi; imali su na raspolaganju svega nekoliko
grozni~avih minuta da ga izbliza osmotre. Automatske kamere na~inile su vi{e desetina fotografija, povratni odjeci
navigacionog radara bili su pomno snimljeni za potonju analizu - a postojalo je taman toliko vremena da se uputi
jedna udarna sonda.
Sonda nije sadr`ala nikakve ure|aje; nijedna naprava ne bi izdr`ala sudar pri tim kosmi~kim brzinama.
Posredi je bio naprosto mali komad metala, ispaljen sa 'Otkri}a' putanjom koja je trebalo da se se~e sa
asteroidovom.
Dok su promicale sekunde pred sudar, Pul i Boumen i{~ekivali su uz napetost koja je rasla. Ogled, iako je
u na~elu bio jednostavan, iziskivao je krajnju ta~nost njihovih ure|aja. Ga|ali su u metu pre~nika stotinu stopa sa
razdaljine od hiljadu milja.
Na zatamnjenom delu asteroida do{lo je do iznenadne, zaslepljuju}e eksplozije svetlosti. Sitni metalni
grumen udario je meteorskom brzinom; u deli}u sekunde, celokupna njegova energija bila je pretvorena u toplotu.
Obla~i} usijanog gasa zakratko se podigao u svemir; na 'Otkri}u', kamere su snimale spektralne linije koje su brzo
~ilele. Kada ti snimci budu upu}eni na Zemlju, stru~njaci }e ih podvr}i analizi, tragaju}i za izdajni~kim potpisima
sjajnih atoma. I tako, prvi put, bi}e odre|en sastav kore jednog asteroida.
Jedan ~as kasnije, 7794 predstavljao je samo zvezdu koja i{~ezava, bez ikakvog uo~ljivog diska. Kada je
Boumen slede}i put preuzeo de`urstvo, asteroida je potpuno nestalo.
Ponovo su bili sami; tako }e i ostati sve dok im u susret ne zaplovi najspolja{niji od Jupiterovih meseca,
kroz tri meseca.

19. PROLAZAK PORED JUPITERA
^ak i sa razdaljine od dvadeset miliona milja, Jupiter je ve} bio najupadljivije telo na nebu pred njima.
Planeta je sada predstavljala bledi disk boje lososa, veliki otprilike kao pola Meseca vi|enog sa Zemlje, sa
tamnim, uporednim prugama pojaseva oblaka koji su se jasno razaznavali. Kre}u}i se napred-nazad po polutarnoj
ravni, nalazile su se blistave zvezde Ioa, Evrope, Ganimeda i Kalista - svetova koji bi se drugde ra~unali kao
zasebne planete, ali koji su ovde bili samo sateliti d`inovskog gospodara.
Prizor Jupitera koji se pru`ao kroz teleskop bio je veli~anstven - {arolik, raznobojan globus koji kao da je
ispunjavao nebo. Bilo je nemogu}e pojmiti njegovu pravu veli~inu; Boumen se neprekidno podse}ao na okolnost
da je pre~nik Jupitera jedanaest puta ve}i od Zemljinog, ali ovo je dugo bio samo statisti~ki podatak bez pravog
zna~enja.
A onda, dok se obave{tavao sa traka u Halovim jedinicama memorije, prona{ao je ne{to {to je najednom
dovelo u `i`u izuzetne razmere planete. Bila je to ilustracija koja je prikazivala Zemljinu celu povr{inu, najpre