Page 90 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 90

- Groblje ko groblje, šta češ. Vi ste bolje prošli.
                     - Ha, to je istina.
                     -  Stara begovina, da.
                     - Muzaferbegova. Muzaferbegovi dvori. -Ja.
                     - Vidi, da ti kažem - započe Đo. - Jasno je i meni i tebi da ne možemo sad da
                     govorimo, je li...
                     - Jasno, jasno.
                     174
                     Jebo sad hiljadu dinara
                     - Vi imate svoj poso, mi svoj.
                     - Vi imate svoje objašnjenje, mi svoje.
                     - Ja.
                     - Ono, za uniforme, reko...
                     -  Sve jasno?
                     - Ma jasno, to smo riješili, jel?
                     -  Skonto sam ja odma da ste... vi skontali. Da ste naši.
                     -1 mi smo vidjeli odmah. Samo jebi ga...
                     - Pravo zajebana situacija, jelde?
                     - Bogami zajebana.
                     - Glavno da se ne poubijasmo - nasmija se Đo.
                     - Bogami je malo falilo - nasmija se i Pako.
                     - Bogami malo, baš - potvrdi Ćumur smijući se.
                     -  Kako ste počeli, ja reko: ubiše nas braća rođena! -stade se smijati i Papac.
                     - Ma Cigo budala, pričat ćemo vam poslije. Nego...
                     - Hoćemo li se nać svi sad ili šta ćemo?
                     - Ja, ovo je malo budalasto sad.
                     - Pravo budalasto.
                     - Hoćemo se nać svi sad, pa... - predloži Cumur. - Možemo dolje kod vas, na
                     groblje?
                     -  Pa... - reče Pako i iznenada se lupi po čelu. - Ne može! Ne! Znaju za groblje,
                     provalili su nas, moramo se i mi micat od tamo!
                     -  Ja, dobro čovjek govori, ne može groblje, znaju za njih na groblju! - doda i
                     Đo.
                     - Kako znate da znaju? - pogleda ga Pako.
                     -  Upali su nam u vezu - odgovori Đo. - Slušaju nas cijelo vrijeme. Shvatili smo
                     da znaju za vas dolje.
                     - Majku im jebem!
                     - A kako vi znate da znaju za vas?
                     1!   DIO
                     -1 nama su slušali kenvud... skontali su nas. -1 vas slušaju? - šokirano će Đo.
                     - Cijelo vrijeme. A znaju li za vas gore, u kuli?
                     - Ne znam, sve im jebem!... Koliko se dalo iz razgovora skontat, ne znaju.
                     Jedino sigurno znaju za vas.
                     - Znači, i vas čuju. Onda i vama veza za kurac?
                     - Za kurac.
                     -  Bog ga jebo, u lijepim smo govnima. Nemamo veze ni mi, ni vi! Šta ćemo?
                     - Ne znam, valja nam se maknut neđe.
                     - Đe ćemo?
                     Đo se osvrne po selu. Sve su kuće bile iste, male i kamene, davno spaljene, bez
   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95