Page 91 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

krova, šupljih prozora iz kojih su kuljali korov, bršljan i bodljikavo grmlje.
- Oni nas vide dolje, majku im jebem. Cijelo vrijeme.
- Sto vas nisu poskidali onda? Nešto tu nije u redu, ne kontam.
-1 ja se to pitam. Što nas sad ne skidaju?
Pako pogleda gore, prema kuli. Kako god okrenuo, boljeg skrovišta u
Muzaferovim Kućama, posred pustog i sprženog Strmodola, nije bilo.
- A gore, kod vas... - kimne glavom prema begovini. - Ima podrum neki?
- Ima, dobar podrum. Dalo bi se gore... može se orga-nizovat i straža.
- Šta ćemo, onda? - upita Papac.
- Idemo gore svi, pa ćemo vidjet. Hajte po svoje pa da idemo.
- Nećemo ić niđe - reče Pako. - Zvat ćemo ih ovamo.
Potom se okrenu i započe desnom rukom mahati prema groblju. Nakon
nekoliko trenutaka polako podigne i lijevu ruku, ispruži je i stade kažiprstom
pokazivati svoju desnicu.
176
Jebo sad hiljadu dinara
II. DIO
177
- Stani - presječe ga Đo. - Kakav ti je to znak, jebo ga ti? Šta to znači?
- Znači da je sve u redu - odgovori Pako i dalje gledajući prema groblju. -
Dogovor je bio, ako je sve u redu, da im mašem desnom rukom. To znači da
mogu krenut za nama i da je sve okej.
- A što pokazuješ lijevom rukom to? - pomalo nepovjerljivo če Đo.
- Ha... - nasmije se Pako. - Pokazujem im da mašem desnom rukom, a ne
lijevom. Naglašavam to, kontaš? Ima jedan što slabo razlikuje lijevo i desno, pa
eto... čisto da ne bi naj ebali bez razloga.
- Dobar ti je ovaj mali, dobar - okrenuo se Đo prema Papcu. - Pametan je...
Branko, jel ono Branko?
- Jest, Branko.
- Branko... dobar si, mali. Pametan. Kakav si u školi bio?
- Odličan - umjesto Paka odgovori Papac.
- Vidi se - zadovoljno je klimao glavom Đo. - Da je meni takvih! U mene sve go
idiot. Dobri momci, krvi če ti dat, al glupi ko čuskije, jebo im ti mater! Da su svi
ovako ko ja i ti, dobili bi mi rat sutra.
- Evo idu - podvikne Papac. - Eno ga Robi!
I doista, iz grobljanske kapije najprije je bojažljivo izvirio Robi, a odmah za
njim Čep i Vili. Posljednji je izmilio Zagor. Raskošni mu je šljem bio bogatiji za
rukovet divljih ruža.
Sišli su oprezno do ceste, zaobišli komadić niskog kamenog zidića obraslog u
kupinu i popeli se na malu zara-van. Tu su zastali s nelagodom: pred njima se,
sredinom Strmodola, pružila stara krvopoljska cesta, presvučena
tankim sivozelenkastim tepihom, porubljena busenima mrtve trave i potpuno
nezaštićena od pogleda s Prevale, Dubova brda, Vilaje i ostalih vrhova što su
se gubili gore u sunčevoj izmaglici. Pako im je dao znak da požure. Onda je
odjednom Zagor pao.
- Sta je sad, bog ga jebo? - skočio je Pako gledajući Đoa.
- Sta...? - bio je i Đo šokiran.
; Tamo, pod cestom, nad Zagorom su jednako šokirani stajali Vili, Robi i
Čep. Onda se Zagor na tlu pomaknuo. . Najprije je ruku s puškom izbacio