Page 18 - Dušan Nemanjić - Dušanov Zakonik

onome gospodaru čije bude selo, akoli ne bude rabotnika za ono mesto onome gospodaru čije bude selo, da je
vlastan uzeti one vinograde i njive.

175. O sudijama:
Koji sudija je u dvoru carstva mi, i učini se zlo, tima da se sudi; akoli se nañu parničari slučajno na
dvoru carstva mi, da im sudi sudija dvorski, a dmgi niko da se ne poziva na dvor carstva mi mimo oblast
sudija, koje je postavilo carstvo mi; samo da ide svako pred svoga sudiju.

176. O gradovima:
Gradovi svi po zemlji carstva mi da su na zakonu o svemu kako su bili u ranijih careva. A za sudove,
što imaju meñu sobom, da se sude pred vladalcima gradskim i pred crkvenim klirom; a koji župljanin tuži
grañanina, da ga tuži pred vladalcem gradskim, i pred crkvom i pred klirom po zakonu.

177. O dvorskom sudu:
Koja vlastela stoje u kući carevoj uvek, ako ih ko tuži. da ih tuži pred sudijom dvorskim, a drugi niko da
im ne sudi.

178. O sudijinom pismu:
Sudije, kuda šalju pristave i pisma svoja, ako se ko ogluši i odbije pristava, da pišu sudije pismo
kefalijama i vlasteli, u čijoj budu oblasti oni nepokornici, da svrše za to vlasti što pišu sudije, ako ne svrše
vlasti da se kazne kao nepokornici.

179. O sudijama:
Sudije da prohode po zemljama, kuda kome je oblast, da ogledaju i ispravljaju o ubogim i sirotim.

180. O prepoznavanju lica:
I ako ko što uhvati oteto ili kradeno, baš lice (corpus delicti), ili silom uzeto, svaki o tom da dade svod,
ako ko bude kupio gde bilo, ili u zemlji carevoj i u drugoj zemlji, uvek da dade o tome svod, akoli ne da
svoda, da plaća po zakonu.

181. O parničenju pred carem:
Zapovest carska sudijama: Ako se nañe veliko delo, i ne uzmognu rasuditi ni rešiti, koji bilo veliki sud
da bude, da ide od sudija jedan s onom obojicom parničara pred cara; i što će komu suditi sudije, svaku osudu
da upisuju, kako ne bi bilo nekoje potvore, da se rešava po zakonu carevu.

182. O neovlaštenom pozivu:
Koje u oblasti kojih sudija, svaki čovek da nije vlastan pozivati na dvor carev, ili kamo drugo, nego da ide
svaki pred svoga sudiju, u čijoj bude oblasti, da se rasudi po zakonu.

183. O staniku:
Stanici carevi da idu pred sudije, što imaju sud meñu sobom: Za vraždu, za razbojnika, za lopove, za
prijem ljudi, za krv, za zemlju.

184. O kefalijama:
Vlastela i kefalije careve, koji drže gradove i trgove, niko od njih da ne primi ničijega čoveka u
tamnicu bez pisma careva, akoli ga ko primi protiv zapovesti careve, da plati pet stotina perpera.

185. O tamnici:
Tim istim načinom, ko drži tamnice careve, da nikoga ne primi, ničijega čoveka, bez zapovesti careve.

17