Page 16 - Dušan Nemanjić - Dušanov Zakonik

154. Zakon:
Koji se porotnici zakunu, i opravdaju onoga po zakonu, i ako se po tome opravdanju nañe baš sam
predmet (corpus delicti) u onoga opravdanoga, koga su opravdali porotnici, da uzme carstvo mi od tih
porotnika vraždu, po tisuću perpera, i više po tom da se tima porotnicima ne veruje, ni da se ko za njihove
udaje, ni da se od njih ženi.

155. O priselici:
Otsele unapred priselice da nema, niti ikakve pratnje, osim ako se sluči velikog vlastelina stegonoše u
župi, ili pomanjeg vlastelina, koji samo drži državu na sebi, i nemaju nikakve zajednice meñu sobom i meñu
svojom državom, ti da plaćaju.

156. O priselici:
Na zemlji carstva mi, i, rekavši, na meropšinama, da ne uzimaju vlastela priselice, ni inu koju plaćaju,
osim da plaćaju od svoga.

157. O čuvanju putova:
Gde se nalaze župe smesne, sela crkvena i careva, i vlasteoska, i budu smesna sela, i ne bude nad tom
župom jednoga gospodara, nego ako budu kefalije i sudije carevi, koje je postavio car, da postave straže po
svima putovima, i kefalijama da predadu putove, i da ih čuvaju sa stražama, i da, ako se ko opljačka ili
pokrade, ili se koje zlo učini, taj čas idu kefalijama, da im plaćaju od svoga, a kefalije straže da traže i
razbojnike i lopove.

158. O stražama;
Ako je pusto brdo meñu župama, sela okolna, koja su oko toga brda, da čuvaju stražu, akoli ne uščuvaju
stražu, što se učini u tom brdu, u pustoši šteta ili razbojnistvo, ili kraña ili koje zlo, da plaćaju okolna sela,
kojima je rečeno čuvati put.

159. O trgovcima:
Kupci, koji prolaze noću, na noćište gde doñu, ako ih ne pripusti vladalac ili gospodar sela toga, da
prenoće u selu kupci, po zakonu carevu, kako je u zakoniku, ako što izgubi putnik, onaj gospodar, i vladalac i
selo sve da plate, jer ih nisu u selo pustili.

160. O gostima i o razbojnicima:
Ako se gde dogodi kojemu bilo gostu, ili trgovcu, ili kaluñeru, te mu uzme što razbojnik ili lopov, ili koja
god smetnja, da idu ti svi caru, da im plati car, što budu izgubili, a car da traži kefalije i vlastelu, kojima bude
put predan i straže predane. I svaki gost, i trgovac, i Latinin da dohodi prvim stražama sa svim što ima i nosi,
da ga provañaju, i straža straži da ga predaje sa svim; akoli se dogodi, te što izgube, da im je porota
verodostojni ljudi, što reknu po duši da su izgubili, s onim porotnicima, to da im plate kefalije i straže.

161. O parničenju pred sudom:
Na sudu koji se sude parničari i koji se parniče za svoju stvar, i optuženi, zašto je okrivljen, da nije
vlastan okrivljeni druge reči potvorno govoriti na tužitelja, ni za izdajstvo, ni za kakvo delo osim da odgovara.
A kada se svrši sud, ako što ima, potom da govori s njim pred sudijama carevim, a da mu se ne veruje ni učem
što govori, dok se parnica ne svrši.

162. O pristavima:
Pristavi bez pisma sudijina nikamo da ne idu, ili bez pisma carstva mi, osim kuda ih šalju sudije, da im
pišu pisma, i da ne preduzima pristav drugoga, osim što piše pismo, a sudije da drže takoñer kakvo su dali
pristavima, koje su poslali da ispravljaju po zemlji, da ako bude od pristava izmena, ako budu drugo učinili
nego što piše pismo, ili ako budu prepisali pisma na drugi način, da idu pred sudije da se opravdaju, i ako se

15