Page 13 - Dušan Nemanjić - Dušanov Zakonik

O trgovima; što su kuda posekli Sasi gore do ovoga sabora, tu zemlju neka imaju; ako su komu
vlastelinu bez prava uzeli zemlju, da se sude s njima vlastela po zakonu Svetoga kralja, a otsada unapred Sasin
da ne seče, a što poseče, ono da ne obraduje i ljude da ne smešta, samo da stoji pusta, da raste gora; niko da ne
zabrani Sasinu gore, koliko treba trgu toliko da seče.

124. O hrisovuljima:
Gradovi grčki, koje je zauzeo gospodin car, što im je zapisao hrisovulje i prostagme, što imaju i drže
do ovoga sabora to da drže, da im je sigurno i da im se ne uzme ništa.

125. O priselici gradovima:
Gradovima da nema priselice, osim ko ide da dolazi stanjaninu, ili mali ili veliki, da ide stanjaninu, da
mu preda konja i sve stanje, da sačuva stanjanin sa svim, i kada poñe onaj gost, da mu preda stanjanin sve što
bude primio, akoli mu bude što nestalo, sve da mu plati,

126. O gradskoj zemlji:
Gradska zemlja, što je okolo grada, što se na njoj otme ili ukrade, da plati sve to okolina.

127. O zidanju grada:
Za zidanje grada, gde se grad obori, ili kula, da ga naprave grañani toga grada i župa što je toga
(grada).

128. O pomoći carskoj:
Gospodin car, kada ima sina ženiti, ili krštenje, i bude mu na potrebu dvor činiti i kuće, da pomaže
mali i veliki.

129. O oblasti vojvodama:
Na vojsci, na svakoj, da obladaju vojvode koliko i car, što reknu, da se posluša, akoli ih ko ne posluša u
čemu, da je tima kazna koja i onima koji cara ne bi poslušali; i sudovi mali i veliki, koji su na vojsci, da im
sude vojvode, a drugi niko.

130. O crkvi:
Crkvu ko obori na vojsci, da se ubije ili obesi.

131. O svañi:
Na vojsci svañe da nije, akoli se dva svade, da se biju, a drugi niko od vojnika da im ne pomogne;
akoli ko poteče i pomogne izazivaču, oni da se ubiju.

132. O kupovanju:
Što ko kupi od plena iz tuñe zemlje, što bude plenjeno, po carevoj zemlji da je slobodno kupiti
od toga plena koliko i u tuñoj zemlji, akoli ga ko obedi govoreći, ono je moje, da ga opravda porota po
zakonu, jer je kupio u tuñoj zemlji, a nije mu ni lopov ni provodžija, ni saučesnik, tako da drži kako svoje.

133. O poklisaru:
Poklisar, što ide iz tuñe zemlje caru, ili od gospodina cara svome gospodinu, gde bilo doñe u čije selo, da
mu se čini čast, da mu je svega dovoljno, no da obeduje ili večera, pa da ide napred, u druga sela.

134. O baštini:
I što zapisuje gospodin car baštine, komu zapiše selo, daje logotetu trideset perpera za hrisovulj, a
komu župu, od svakoga sela po trideset perpera, a ñaku za pisanje šest perpera.

12