Page 14 - Dušan Nemanjić - Dušanov Zakonik
P. 14

135. O vojsci:
             Vojska koja ide po zemlji carevoj, gde padne u kome selu, druga po njoj iduća da ne padne u tome selu.



                                                  17 godini 6862, indikt 7



         136.
                Knjiga carstva mi da se ne prečuje gde doñe, ili gospoñi carici, ili kralju, ili vlastelima velikim i malim,
         i svakome čoveku, niko da ne prečuje šta piše pismo carstva mi, akoli bude takovo pismo, da ne može onaj
         izvršiti, ili nema da dade, taj čas da ide opet s pismom carstvu mi, da javi carstvu mi.

         137. O hrisovuljima:
                Hrisovulji carstva mi, što su učinjeni gradovima carstva mi, što im piše, da im nije vlastan osporiti ni
         gospodin car, ni iko drugi, da su hrisovulji sigurni.

         138. O lažnom pisanju:

              Ako se nañe u čijem hrisovulju slovo lažno prepisano, nañu se slova ispravljana i reči preudešene na
         drugo, što nije zapovedilo carstvo mi, ti hrisovulji da se razderu, a onaj više da nema baštine.


         139. O meropsima:
                Meropsima u zemlji carstva mi, da nije vlastan nijedan gospodar išta protiv zakona, osim što je carstvo
         mi zapisalo u zakoniku, to da mu rabota i daje, Akoli mu učini što nezakonito, zapoveda carstvo mi, da je
         vlastan svaki meropah parničiti se sa svojim gospodarem, ili s carstvom mi, ili s gospoñom caricom, ili s
         crkvom, ili s vlastelom carstva mi, ili s kim bilo, da ga nije vlastan ko zadržati od suda carstva mi, osim da mu
         sudije sude po pravdi, i ako meropah dobije parnicu protiv gospodara, da mu zajemči sudija carstva mi, kako
         da plati gospodar merophu sve na rok, i potom da nije vlastan onaj gospodar učiniti zlo merophu.

         140. O primanju tuñega čoveka:

              Zapovest carska: Niko ničijega čoveka da ne prima, ni car, ni carica, ni crkva, ni vlastelin, ni drugi koji
         bilo čovek da ne prima ničijega čoveka bez pisma careva; takav da se kazni, ko bio, kao i izdajnik.

         141. O trgu:
                Takoñer i trgovi i knezovi, i po gradovima, čijega čoveka prime, istim načinom da se kazne i izdadu.

         142. O vlastelima koji zatiru imanje:
                Vlastelima i vlasteličićima, kojim je dalo carstvo mi zemlju i gradove, ako je ko od njih nañen, da je
         oplenio sela ili ljude i zatro protiv zakona carstva mi, što je carstvo mi uzakonilo na saboru, da mu se uzme
         imanje, a onaj što bude satro da sve plati od svoje kuće, a da se kazni kao prebeglica.


         143. O razbojnicima:
              I ako se nañe razbojnik, koji proñe kroz oblast krajišnika i pljačka gde god i opet se vrati s plenom, da
         plaća krajišnik sedmostruko.

         144. O beguncima:





                                                                                                               13
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19