Page 15 - Dušan Nemanjić - Dušanov Zakonik

Ako se nañe vlastelin ili vlasteličić begunac, i drugi ko bilo carstva mi, te ustanu na grabljenje okolna
sela i župa na njegovu kuću i na njegovu stoku, što bude ostavio, oni koji to učine da se kazne kao izdajnici
carstva mi.

145. O lopovima i razbojnicima:
Zapoveda carstvo mi: Po svima zemljama, i po gradovima, i po župama i po krajištima lopova i
razbojnika da nije ni u čijem predelu. I ovim načinom da se ukine kraña i razbojništvo: U kojem se selu nañe
lopov ili razbojnik, to selo da se raspe, a razbojnik da se strmoglav obesi, a lopov da se oslepi, a gospodar sela
toga da se dovede svezan carstvu mi, da plaća sve što je učinio razbojnik ili lopov od početka, i opet da se
kazni kao lopov i razbojnik.

146. O vladalcima:
Takoñer i knezovi, i primićuri, i vladalci, i pretstojnici, i čelnici, koji se nalaze upravljajući selima i
katunima, ti svi da se kazne višepisanim načinom, ako se nañe kod njih lopov ili razbojnik.

147. O vladalcima:

Ako su vladalci izvestili gospodare, a gospodari se napravili kao da ne znaju, da se ti gospodari kazne kao
razbojnik i lopov.

148. O sudijama:
Sudije koje carstvo mi postavi po zemljama da sude, ako pišu za što bilo, za razbojnika i lopove, ili za
koje bilo sudsko rešenje, te prenebregne pismo sudije carstva mi, ili crkva, ili vlastelin, ili koji bilo čovek, ti
svi da se osude kao neposlušnici carstva mi.

149. O razbojniku i lopovu:

Ovim načinom da se kazni lopov i razbojnik dokazani. I ovakovo je dokazivanje: Ako se samo lice
(corpus delicti) uhvati u njih, ili ako ih uhvate u razbojništvu ili krañi, ili ih preda župa ili sela, ili gospodari,
ili vlastela, koji su nad njima, kako je više upisano, ti razbojnici i lopovi da se ne pomiluju, nego da se oslepe i
obese.

150. O lopovu;
I ako ko potera sudom razbojnika i lopova, a ne bude dokaza, da im je opravdanje železo, što je odredilo
carstvo mi, da ga uzimaju na vratima crkvenim iz ognja, i da ga postavi na svetoj trpezi.

151. O poroti:
Zapoveda carstvo mi: Otsada unapred da je porota i za mnogo i za malo: za veliko delo da su dvadeset
i četiri porotnika, a za pomanju krivicu dvanaest, a za malo delo šest porotnika. I ti porotnici da nisu vlasni
nikoga izmiriti, osim da opravdaju ili opet da okrive. I da je svaka porota u crkvi, i pop u odeždama da ih
zakune, i u poroti kamo se većina kunu, i koga većina opravda, tima da se veruje.

152. O zakonu:
Kako je bio zakon u deda carstva mi, Svetoga kralja, da su velikoj vlasteli velika vlastela porotnici, a
srednjim ljudima prema njihovoj družini, a sebrdijama njihova družina da su porotnici; i da nije u poroti ni
srodnika, ni zlobnika.

153. Zakon:
Inovercima i trgovcima porotnici polovina Srbalja, a polovina njihove družine, po zakonu Svetog kralja.

14