Page 159 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 159

Fašistički napad na Albaniju, na Veliki Petak 1939, naišao je
             na slično “razumevanje”, kako nam je rekao  M. Kamil Cijanfara
             (Camille  Cianfarra):  “Italijansko  zauzimanje  Albanije  je  bilo
             veoma  povoljno  za  Crkvu…  Od  stanovništva  koje  je  brojalo
             milion Albanaca, koji su postali italijanski podanici, 68% su bili
             muslimani, 20% pravoslavci i samo 12% katolici… Sa političke
             tačke gledišta, pripajanje zemlje od strane katoličke sile je mora-
             lo unaprediti položaj Crkve i zadovoljiti Vatikan”. 40
               U  Španiji,  uspostavljanje  republike  je  predstavljalo  ličnu
             uvredu  za  Rimsku  Kuriju.  “Nikad  se  nisam  usudio  pomenuti
             špansko pitanje Piju XI”, pisao je M. Fransoa Karlo-Roks. “On bi
             me verovatno podsetio da su crkveni interesi, u toj velikoj i zna-
             menitoj zemlji Španiji, bili stvar koja se ticala samo pape”. 41
               Stoga, ovom “zaštićenom lovištu” je ubrzo određen diktator
             sličan  onima  koji  su  već  bili  uspešni  u  Italiji  i  Nemačkoj.
             Pustolovina generala Franka je počela tek sredinom jula 1936.
             ali,  21.  marta  1934,  “Rimski  pakt”  je  bio  zaključen,  između
             Musolinija i vođa španskih reakcionarnih stranaka, od kojih je
             jedan bio M. Goikočea (Goicoechea), predsednik "Renovacion
             Espanola"  (Španske  Obnove).  Ovim  sporazumom,  Italijanska
             fašistička partija se obavezala da snabdeva pobunjenike s nov-
             cem, ratnim materijalom, oružjem i municijom. Znamo da su
             oni učinili i više od onoga što su obećali, i da su Musolini i Hitler
             nastavili “raspirivati” špansku pobunu materijalom, ratnim vaz-
             duhoplovstvom i “dobrovoljcima”.
               A Vatikan je, zaboravivši sopstveno načelo da vernici moraju
             poštovati izabranu vlast, pritiskao Španiju svojim pretnjama.
               “Papa je izopštio iz Crkve vođe Španske Republike i objavio
             duhovni  rat  između  Svete  Stolice  i  Madrida.  Zatim  je  napisao
             poslanicu 'Dilectissimi Nobis'… Nadbiskup Goma, novi primas
             Španije, proglasio je građanski rat”. 42  Velikodostojnici Njegove
             Svetosti su s radošću dočekali užase ovog bratoubilačkog suko-
             ba, a Monsinjor Gomara, biskup Karatagine, divno je izložio nji-
             hova hrišćanska osećanja kada je rekao: “Blagosloveni su topovi
             ako, iz pukotina koje oni naprave, nikne Jevanđelje!”
               Vatikan je čak priznao Frankovu vladu, 3. avgusta 1937, dva-
             deset meseci pre kraja rata.
             158
   154   155   156   157   158   159   160   161   162   163   164