Page 156 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

M. Fransoa Karlo-Roks piše: “Tokom savremenog doba svet-
ska politika nikad nije osetila katoličko mešanje više, nego to -
kom službe monsinjora Pačelija”. 30
A od M. Jozefa Rovana: “Sada će, katolička Bavarska…primi-
ti i zaštititi sve koji seju zlo, sve pomagače i ubice Saint-Vehme-
a”. 31
Između ovih agitatora, izbor “preporoditelja” Nemačke će
pasti na Hitlera, koji je predodređen da trijumfuje nad “demo-
kratskim zabludama” pod zastavom Svetog Oca. Naravno, on je
katolik, kao i njegovi glavni saradnici.
“Nacistički režim je kao povratak vladavine južne Nemačke.
Imena i porekla njegovih vođa to pokazuju: Hitler je Austrijanac,
Gering je Bavarac, Gebels je iz Rajnske oblasti, itd”. 32
Godine 1924, Sveta Stolica potpisuje Konkordat s Bavarskom.
Godine 1927, možemo čitati u “Kelnskoj Gazeti”: “Papa Pije XI je
sigurno najveći germanofil koji je ikad sedeo na pres tolu Svetog
Petra”.
Njegov naslednik, Pije XII, će ga prevazići u tome. Ali, za sada,
on nastavlja sa svojom diplomatskom karijerom - koja je više
politička – u Nemačkoj prema kojoj je, kako je kasnije rekao
Ribentropu, oduvek osećao posebnu privrženost.
Unapređen u nuncija u Berlinu, on radi, s Francom fon
Papenom, na uništenju Vajmarske Republike. 20. jula 1932, op -
sadno stanje je proglašeno u Berlinu i ministri su izbacili "manu
militari" (vanredno stanje). To je prvi korak ka hitlerovskoj dik-
taturi. Pripremljeni su novi izbori koji će potvrditi uspeh nacista.
“S Hitlerovim odobrenjem, Gering i Štraser su stupili u kon-
takt s monsinjorom Kaasom, stranačkim vođom stranke katoli-
čkog Cen tra”. 33
Kardinal Bertram, nadbiskup Breslava i primas Nemačke,
izjavio je: “Mi, hrišćani i katolici, ne priznajemo nijednu religiju
ili rasu…” S mnogim drugim biskupima, on je pokušao da upo-
zori vernike na “paganske ideale nacista”. Očito, ovaj crkveni
velikodostojnik nije razumeo papsku politiku, ali će uskoro nau-
čiti.
"Mercure de France" je objavio sjajno istraživanje 1934:

155