Page 155 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

nacional-socijalizmom; postaje prijatelj s Hitlerom kojeg snab-
deva oružjem i novcem”. 27
U to vreme, monsinjor Pačeli, budući Pije XII, tada najbolji
diplomata Kurije, je nuncije u Minhenu, prestonici katoličke
Bavarske. Tamo, zvezda budućeg diktatora Nemačke počinje da
sija; on je takođe katolik, kao i njegovi najbliži saradnici. O toj
zemlji, kolevci nacizma, M. Moris Laporte (Maurice Laporte)
nam kaže: “Njena dva neprijatelja su protestantizam i demokra-
tija”.
Uznemirenost Pruske je otuda razumljiva.
“Lako je pogoditi s kakvom se posebnom pažnjom Vatikan
odnosi prema Bavarskoj gde Hitlerov nacional-socijalizam dobi-
ja najveću podršku”. 28
Oduzeti od “jeretičke” Pruske vlast nad “sekularnom rukom”
i preneti je na katoličku Bavarsku; kakav san! Monsinjor Pačeli
čini sve što je u njegovoj moći da ostvari taj san, radeći u dogo-
voru sa starešinom Isusovaca.
“Posle rata (1914-1918), jezuitski general, fon Ledočovski,
skovao je plan… stvaranje, sa ili bez habzburgškog cara, federa-
cije katoličkih država centralne i istočne Evrope: Austrije, Slo -
vačke, Češke, Poljske, Mađarske, Hrvatske i naravno, Bavarske.
Ovo novo Carstvo bi moralo da se bori na dva fronta: na isto-
ku protiv Sovjetskog Saveza, na zapadu protiv Pruske, prote-
stantske Velike Britanije i republikanske, buntovne Francuske.
U to vreme, monsinjor Pačeli, budući Pije XII, je bio nuncije u
Minhenu, zatim u Berlinu, i bliski prijatelj kardinala Faulhabera,
glavnog saradnika Fon Ledočovskog. Njegov plan je bio mlada-
lački san pape Pija XII.” 29
Ali, da li je to bio samo san mladosti? "Mittel-Europa" koju je
Hitler pokušao da uspostavi je bila veoma nalik tom planu, osim
prisustva, u tom bloku, Luteranske Pruske, bezopasne manjine,
i priznatih područja uticaja koja su – možda privremeno – pripa-
dala Italiji. U stvari, bio je to plan Ledočovskog, prilagođen
potrebama vremena, koji je Firer pokušao da ostvari, pod pokro-
viteljstvom Svete Stolice, uz pomoć Franca fon Papena, tajnog
komornika pape, i nuncija u Minhenu, a potom u Berlinu, mon-
sinjora Pačelija.
154