Page 158 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 158
Ta podrška je lako objašnjiva kada pročitamo sledeće od Fon
Papena: “Opšti uslovi Konkordata su bili povoljniji od ostalih
sličnih sporazuma koje je Vatikan potpisao”, i “Kancelar Hitler je
zatražio od mene da uverim papskog državnog sekretara (kardi-
nala Pačelija) da će on smesta ućutkati antiklerikalni klan”. 37
Ovo nije bilo prazno obećanje. Već tokom 1933. godine, po -
red pokolja Jevreja i ubistava počinjenih od strane nacista, pos -
tojalo je 45 koncentracionih logora u Nemačkoj, sa 40.000 zarob-
ljenika različitih političkih ubeđenja, ali uglavnom liberala.
Franc fon Papen, papin tajni komornik, savršeno je definisao
duboko značenje pakta između Vatikana i Hitlera sledećom
rečenicom: “Nacizam je hrišćanska reakcija protiv duha 1789.”
Godine 1937. godine, Pije XI, pod pritiskom svetskog javnog
mnjenja “osuđuje” rasnu teoriju kao nespojivu s katoličkom
doktrinom i načelima u onome što njegove apologete cinično
nazivaju “strašnom” Encikličnom poslanicom "Mit brennender
Sorge" (Sa gorućim nemirom). Nacistički rasizam je osuđen, ali
ne i Hitler, njegov pokretač. Vatikan dobro pazi da ne poništi
“povoljni” Konkordat zaključen, četiri godine ranije, sa nacistič -
kim Rajhom. Dok su Hristov krst i kukasti krst sarađivali u
Nemačkoj, Benito Musolini je krenuo u lagani pohod na
Etiopiju, s blagoslovom Svetog Oca.
“…Vrhovni Pontif nije osudio Musolinijevu politiku i dao je
italijanskom sveštenstvu potpunu slobodu da sarađuju s fašis -
tič kim vlastima…
Duhovnici, od siromašnih parohijskih sveštenika do kardina-
la, govorili su u korist rata…
Jedan od najupečatljivijih primera je došao od kardinala-
nad biskupa Milana, Alfreda Ildefonsa Šustera (Alfredo Ildefonso
Schuster) (jezuite), koji je otišao tako daleko da je ovaj pohod
nazvao ‘katoličkim krstaškim ratom’. ‘Italija’, objašnjava papa
38
Pije XI, ‘misli da je ovaj rat opravdan zbog hitne potrebe za šire-
njem…’
Deset dana kasnije, govoreći pred skupom veterana, Pije XI je
izrazio želju da opravdane težnje velike i uzvišene nacije, kojoj,
kako ih je podsetio i sam pripada, budu zadovoljene”. 39
157
