Page 170 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

za njen “mili poljski narod”. U stvari, nije mrko gledala na nasil-
no regrupisanje srednjoevropskih katolika, koje se odvijalo po
zamisli jezuitskog generala, Halkea Fon Ledočovskog.
Dežurne apologete Vatikana nastavljaju podsećati svoje
čitaoce da je papa Pije XII “dizao svoj glas” protiv agresije u enci-
kličnoj poslanici “Summi Pontificatus”. U stvarnosti, taj smešni
dokument, kao i svi drugi takvi dokumenti, koji ima ne manje od
45 stranica, sadrži samo jednu rečenicu, pri kraju, koja se tiče
Poljske pregažene od Hitlera. A ta kratka rečenica je u stvari
savet poljskom narodu da se dosta mole Devici Mariji!
Postoji upadljiva razlika između tih par otrcanih izraza sau-
češća i brojnih stranica posvećenih fašističkoj Italiji i ushićeno-
sti Lateranskim sporazumom; taj sporazum je zaključen između
Svete Stolice i Musolinija, Hitlerovog saradnika koji je, u vreme
kad je papa pisao svoju poslanicu, održao sramotni govor, kao
izazov svetu, i počeo ga ovim rečima: "Liquidata la Polo -
nia!"(Poljska je uništena)
Ali da li uopšte i postoji opasnost od korišćenja ovih smešnih
izgovora, kada se propoveda vernicima? Osim toga, koliko bi
njih bilo spremno da ispita takve tvrdnje?
Ipak, kada proučimo ponašanje Vatikana u celoj ovoj priči,
šta vidimo? Pre svega, vidimo nuncija u Varšavi, monsinjora
Kor tezija (Cortesi), kako zahteva od poljske vlade da popusti
Hitleru u svemu: Dancig, “koridor”, oblasti naseljene nemač -
kom manjinom. 68 Onda, kada se ovo završilo, vidimo takođe
Sve tog Oca kako pomaže osvajaču pokušavajući da natera Pariz
i London da prihvate odvajanje velikog dela njegove “drage
Poljske”. 69
Za one koji su iznenađeni takvim ponašanjem prema katolič -
koj zemlji, navešćemo jedan raniji slučaj: posle prve podele
Poljske 1772, katastrofe u kojoj su jezuitske spletke igrale veliku
ulogu, papa Kliment XIV, u pismu austrijskoj carici Mariji Te re -
ziji, izrazio je svoje zadovoljstvo sledećim rečima:
“Osvajanje i podela Poljske nisu učinjeni samo u političke
svrhe; bilo je u interesu vere, i neophodno za duhovni napredak
Crkve, da bečki dvor zagospodari Poljskom u što većoj meri”.

169