Page 173 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 173

Hajde sada da vidimo kakvu je hrišćansku blagost prelat Tiso
             pokazao prema Jevrejima: “1941. godine, prva grupa Jevreja iz
             Slovačke i Gornje Šlezije je dospela u Aušvic; od početka, oni koji
             nisu bili sposobni za rad su slani u plinsku komoru, u prostoriju
             u zgradi u kojoj su se nalazile krematorijumske peći”. 77
               Ko je napisao ovo? Svedok kome se može verovati, Lord Rasel
             (Russell)  od  Liverpula,  pravni  zastupnik  na  suđenjima  ratnim
             zločincima.
               Dakle, Vatikan nije “pozajmio” jednog od svojih velikodostoj-
             nika Hitleru uzalud. Jezuitski predsednik je uradio dobar posao
             i zadovoljstvo izraženo preko Radio Vatikana je razumljivo. Biti
             najveći snabdevač Aušvica, kakva je to dika za ovog svetog čove-
             ka i sve jezuite!
                U stvari, ovo je bila potpuna pobeda. Posle oslobođenja, ovaj
             prelat je predat Čehoslovačkoj od strane Amerikanaca, osuđen
             na smrt 1946. godine i obešen – tako primivši mučenički venac!
               “Sve što smo učinili protiv Jevreja, učinili smo zbog ljubavi
             prema  našem  narodu.  Ljubav  prema  našem  bližnjem  i  ljubav
             prema našoj domovini se pretvorila u plodonosnu borbu protiv
             neprijatelja nacizma.” 78
               Jedan drugi velikodostojnik Rimske Crkve, u susednoj zemlji,
             je mogao dati istovetnu izjavu kao i monsinjor Tiso. Jer, ako su
             temelji slovačke “Božje Države” bili mržnja i progon, šta bi se tek
             moglo reći o duboko katoličkoj Hrvatskoj, plodu saradnje izme-
             đu  ubice  Pavelića  i  monsinjora  Stepinca,  potpomognutim  od
             strane papskog izaslanika Markonea (Marcone)!
               Morali bismo da se vratimo unazad u vreme pohoda na Novi
             Svet, da obuhvatimo pustolovine Korteza i ništa manje krvoloč-
             nih  monaha  koji  su  preobraćivali  domoroce,  pa  da  nađemo
             nešto  s  čime  bismo  uporedili  zverstva  Ustaša,  podržavanih,
             vođenih  i  podstrekivanih  od  strane  fanatičnih  sveštenika  i  re -
             dov nika. To što su ove “ubice u ime Božje”, kako ih je s pravom
             nazvao M. Herve Laurier, počinile za četiri godine rata, prevazi-
             lazi  granice  mašte,  tako  da  im  nema  ravnih  čak  ni  u  istoriji
             Rimske  Crkve,  koja  inače  obiluje  ovakvim  slučajevima.  Ima  li
             potrebe  da  dodamo  da  je  pristalica  krvožednog  Ante  Pavelića
             bio monsinjor Stepinac, još jedan jezuita?
             172
   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178