Page 173 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 173
Hajde sada da vidimo kakvu je hrišćansku blagost prelat Tiso
pokazao prema Jevrejima: “1941. godine, prva grupa Jevreja iz
Slovačke i Gornje Šlezije je dospela u Aušvic; od početka, oni koji
nisu bili sposobni za rad su slani u plinsku komoru, u prostoriju
u zgradi u kojoj su se nalazile krematorijumske peći”. 77
Ko je napisao ovo? Svedok kome se može verovati, Lord Rasel
(Russell) od Liverpula, pravni zastupnik na suđenjima ratnim
zločincima.
Dakle, Vatikan nije “pozajmio” jednog od svojih velikodostoj-
nika Hitleru uzalud. Jezuitski predsednik je uradio dobar posao
i zadovoljstvo izraženo preko Radio Vatikana je razumljivo. Biti
najveći snabdevač Aušvica, kakva je to dika za ovog svetog čove-
ka i sve jezuite!
U stvari, ovo je bila potpuna pobeda. Posle oslobođenja, ovaj
prelat je predat Čehoslovačkoj od strane Amerikanaca, osuđen
na smrt 1946. godine i obešen – tako primivši mučenički venac!
“Sve što smo učinili protiv Jevreja, učinili smo zbog ljubavi
prema našem narodu. Ljubav prema našem bližnjem i ljubav
prema našoj domovini se pretvorila u plodonosnu borbu protiv
neprijatelja nacizma.” 78
Jedan drugi velikodostojnik Rimske Crkve, u susednoj zemlji,
je mogao dati istovetnu izjavu kao i monsinjor Tiso. Jer, ako su
temelji slovačke “Božje Države” bili mržnja i progon, šta bi se tek
moglo reći o duboko katoličkoj Hrvatskoj, plodu saradnje izme-
đu ubice Pavelića i monsinjora Stepinca, potpomognutim od
strane papskog izaslanika Markonea (Marcone)!
Morali bismo da se vratimo unazad u vreme pohoda na Novi
Svet, da obuhvatimo pustolovine Korteza i ništa manje krvoloč-
nih monaha koji su preobraćivali domoroce, pa da nađemo
nešto s čime bismo uporedili zverstva Ustaša, podržavanih,
vođenih i podstrekivanih od strane fanatičnih sveštenika i re -
dov nika. To što su ove “ubice u ime Božje”, kako ih je s pravom
nazvao M. Herve Laurier, počinile za četiri godine rata, prevazi-
lazi granice mašte, tako da im nema ravnih čak ni u istoriji
Rimske Crkve, koja inače obiluje ovakvim slučajevima. Ima li
potrebe da dodamo da je pristalica krvožednog Ante Pavelića
bio monsinjor Stepinac, još jedan jezuita?
172