Page 175 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova, je bio glavni
organizator ovih pokolja i prinudnih konverzija; ali, dok je to
radio, pazio je na moralnost svojih postupaka, prema svedoku
koji je bio na visokom položaju.
I zaista, kada je jugoslovenska vlada zatražila njegovo izruče-
nje iz Sjedinjenih Država gde je pobegao posle rata, neko je pro-
govorio u njegovu korist: jezuita R. P. Lacković, koji je takođe
prebivao u Sjedinjenim Državama, i bio sekretar monsinjoru
Stepincu, Zagrebačkom nadbiskupu, tokom poslednjeg rata.
“Artuković”, navodi ovaj jezuita, “ bio je svetovni predstavnik
monsinjora Stepinca. Između 1941. i 1945, nije bilo dana da ga
nisam video u mojoj kancelariji ili da ja nisam otišao do njega.
On je tražio savet od nadbiskupa za sve svoje akcije, što se tiče
njihove moralne strane.” 81
Kada znamo kakve su “akcije” ovog krvnika bile, shvatamo
kakve mu je “moralno uzdižuće” savete davao monsinjor Ste -
pinac.
Pokolji i konverzije su se dešavali do oslobođenja, a naklo-
nost Svetog Oca prema ubicama se nije nikad promenila.
Mogu se pročitati, u hrvatskim katoličkim novinama tog vre-
mena, razmene komplimenata između pape Pija XII i Pavelića,
“Poglavnika”, kome je monsinjor Šarić, sarajevski jezuitski nad -
biskup i pesnik u slobodno vreme, posvetio stihove prožete
zanosnim obožavanjem.
Ali ovo je bilo samo pokazivanje dobrih manira: “Monsinjor
Stepinac postaje poslanik ustaškog Sabora. Nosi ustaška odli-
82
kovanja, prisutan je na svim važnim ustaškim svečanostima gde
je čak i držao govore… Moramo li se onda pitati zašto je mon-
sinjor Stepinac dobijao toliko poštovanja u marionetskoj državi
Hrvatskoj? Ili zašto su o njemu pevane hvale u ustaškoj štampi?
Veoma je očigledno da bez podrške monsinjora Stepinca, u
oblasti vere i politike, Ante Pavelić ne bi nikad mogao da računa
na saradnju katoličkih Hrvata u toj meri”. 83
Da se shvate prave razmere te saradnje, treba čitati hrvatsku
katoličku štampu, “Katolički Tjednik”, “Katolički List”, “Hrvatski
Narod”, i mnogo drugih časopisa koji su se takmičili ko će više
laskati krvavom “Poglavniku”; papa Pije XII je bio veoma srećan
174